Goran Vukić je predsednik Udruženja Srbija Bondi i već decenijama dijasporski predvodnik, najčešće na planu sporta i za angažovanost.
Nekad davno, u zajedničkoj Jugoslaviji, bio je omladinski aktivista, a okupljajući u Parizu zemljake, pokrenuo je i vršnjake, one sredovečne koji dokazuju da je za sportistu najvažnije htenje i da sportskim većim, manjim ili nikakvim veštinama ne smeta ni pogolemi višak kilograma.
– Saglasan sam, mlađi sam i vitkiji od svih drugih – tako je svoje učešće prokomentarisao Rade Jozić, vidljivo noseći na sebi nagomilanih o-ho-ho kilograma.
U Bondiju, u hali “Koluš” igrao se turnir u stonom tenisu, organizator je Udruženje Srbija. Najbolji je bio Zoran Pavlović, kome je pored pehara pripalo i celo pečeno jagnje. Drugi je bio Marjan Jozić, a treći Živorad Kukić. Oni su dobili samo pehare koje im je predala gradonačelnica Bondija Silvi Tomason u pratnji Madžida Taborija, predsednik svih asocijacija u Bondiju.
– Mnogo sam zadovoljan. Obišli nas čelnici Bondija, okupio se veliki broj stonotenisera amatera, igrali smo srčano kao da je u pitanju titula olimpijskog šampiona. A ono što me najviše oduševilo jeste želja skoro svakog prisutnog, dakle, od 7 do 77 godina da se oprobaju u stonom tenisu – s osmehom na licu komentariše Goran Vukić.
A tek kako im je, po isteku sportskog nadmetanja, dobro legla muzika Burduševog orkestra i pevačice, Bosanke Slavice Tošić! Ni slavuj joj nije bio ravan, posebno kad je izvijala “Sad potražimo ljubav”, pa se, kao po naredbi, na sve strane raspršila “međunarodna ljubav”. Dakle, bilo je i Francuza, a od svih u centru pažnje Nadžid Tabori, poreklom Alžirac i dokazani veliki prijatelj Srba.
To je ona ljudina što nam uvek od Opštine Bondi, gde je zaposlen, iskamči halu i teren za druženja i provode. Ovaj put je i Madžid razmahivao reketom i išlo mu od ruke, mada su mu više laskali nego što je zaslužio.
Zanimljivo je kako su Goranu Pavloviću jednako dragi stonoteniski i teniski reket, pa je malo prisustvovao nadmetanjima za “zelenim stolom”, a onda odveo unuka na obližnji pravi teniski teren. Tamo se mališan na lokalnom takmičenju izborio za treće mesto i među Srbe se vratio s osvojenim peharom. I šta je preostalo dedu Zoranu, nego da sa čašom, u baru, malo upornijim nazdravljanjem iskaže pohvalu talentovanom unuku, ali i pripadnost srpskom rodu.
Onu pobedničku jagnjetinu donirala je prodavnica Euromarket iz Bobinjija, a njen gazda Rade Jozić je tokom svog stonoteniskog učešća zaradio naziv “stokilaški leptir”. Bilo je neverovatno kako je onoliko lagan, iako na sebi nosi desetak i više kilograma premašenu “stotku”.
Jagnjetinu je dobio prvoplasirani, ali su tu istu jagnjetinu jeli svi i, ne treba kriti, najveći apetit imao je Zoran Nešić.
Među svim okupljenim, Zoran Batić zaslužuje da bude istaknut. Pripala mu je uloga redara i obavio ju je besprekorno. Naredio Zoran da nema ometanja takmičara, nema nepristojnog navijanja, nema bacanja otpadaka, sve prisutne doveo u red i pri tome ne bi nijedne pritužbe. Na sve to, vratili Srbi salu uredniju i čistiju nego što su u nju ušli.
Fudbal na terenu Mbapea
Od 11 do 22 sata trajalo je ovo srpsko sportsko-pevačko-igračko druženje u kome su jagnjetinu i vrući baget-hleb pogurkivale litre piva, rakije, koka-kole, sokova i vode. Marljivom Goranu Vukiću ostalo je samo da najavi novo okupljenje:
– Dođite u Bondi 30. juna, igraćemo fudbal! Želja nam je da to bude međunarodna smotra naših dijasporskih majstora fudbala. Pozivamo sve naše Evropljane da nam se pridruže. Za prijave je dovoljan moj broj telefona 00 33 (0)6 21 48 82 72. I uzgred: upravo na tom terenu ponikao je francuski reprezentativac i najbolji mladi igrač sveta Kilijan Mbape.
Mikin debi u 74. godini
Među slavljenicimna stonog tenisa bilo je i zemljaka u osmoj deceniji života. Probali i oni reket, a Mika (74) iz Lovnice kod Despotovca ih sve nadvisio. Iako je priznao da mu je taj eksperiment bio prvi put u životu, publika se osvedeočila da je supertalentovanom Miki malo nedostajalo da osvoji trofej.
Neumorna Elizabeta
U organizaciju ovog sportskog dana mnogo veštine i volje uložila je Elizabeta Trailović Janković. Istina, umnogome je doprinela uspehu turnira, mada je stalno jednim okom pratila sedmogodišnjeg nemirnog sinčića koji je sa ostalom dečicom, pretrčavajući salu u svim pravcima, nakupio maratonsku kilometražu.
