Poglavar Rimokatoličke crkve papa Franja pozvao je srpskog patrijarha Irineja (Gavrlovića) i članove Svetog arhijerejskog sinoda (crkvene vlade) Srpske pravoslavne crkve da ga posete u Vatikanu. Ideja je potekla iz SPC, a u papino ime poziv je srpskom patrijarhu preneo nadbiskup Dominik Mamberti, šef vatikanske diplomatije, prilikom nedavne posete Beogradu. Ovo je obznanio zrenjaninski biskup Ladislav Nemet, a za "Vesti" potvrdio velečasni Milutin Novaković, portparol Beogradske nadbiskupije.
– Na inicijativu Srpske pravoslavne crkve nadbiskup Mamberti je u ime pape Franje pozvao Njegovu svetost patrijarha srpskog Irineja i članove Svetog sinoda da posete Rim i rimskog biskupa – obelodanio je Nemet.
– Papa Franja je istovremeno i rimski biskup, a Vatikan je u srcu Rima – pojašnjava Novaković.
U okviru tog susreta, prema Nemetovim rečima, svakako će biti mogućnosti da se razgovara i o očekivanoj kanonizaciji, za SPC spornog, kardinala Alojzija Stepinca, kao i o ulozi Vatikana i rimokatoličkog sveštenstva, pre svega u Hrvatskoj i BIH, tokom Drugog svetskog rata, ali i prilikom raspada SFRJ i građanskog rata na teritoriji te bivše države. On takođe smatra da bi taj susret bio pozitivan iskorak u smislu da SPC uputi poziv papi da dođe u Srbiju.
Ali, Novaković smatra da eventualni patrijarhov odlazak u Vatikan ne bi doneo ništa epohalno u napretku srpsko-pravoslavnih i rimokatoličkih odnosa.
– Ne verujem da problemi mogu jednom posetom da budu rešeni. Svakako da je i mali pomak napred velika stvar i bolji je od sadašnje pat-pozicije, ali ne verujem da bi posle toga ubrzo usledio poziv papi da dođe u Beograd. Jer, u ime SPC o pozivu konačnu odluku ne donosi patrijarh i Sinod, već Sveti arhijerejski sabor (crkvena skupština), koji čine svi srpski episkopi.
A među njima je veliki broj onih koji na papinu posetu ne gledaju blagonaklono, kao i onih koji smatraju da još nije sazrelo vreme. I pre 11 godina sa papom Jovanom Pavlom Drugim u Vatikanu su se sastali mitropolit Amfilohije (Radović) i episkop Irinej (Bulović), pa ipak do papine posete Srbiji još nije došlo – napominje velečasni Novaković.
Naš sagovornik ukazuje da "nisu samo Jasenovac i Stepinčeva kanonizacije kamen spoticanja u crkvenim srpsko-vatikanskim odnosima, već i aktuelne propovedi jednog dela rimokatoličkog sveštenstva u Hrvatskoj".
– Njihove propovedi su više politički obojene i s nacionalističkim nabojem, nego što su hrišćanski miroljubive i međunacionalno pomirljive. I to ne može da ostane bez odjeka i reakcije druge strane. Šta god da oni u Zagrebu ostrašćeno urade, trpe rimokatolici u Srbiji, bez obzira što takvi postupci dolaze iz Hrvatske, a ne iz Vatikana. Naravno da i to utiče na SPC da stalno odlaže poziv papi da poseti Srbiju – kaže Novaković.
|
Jak hrvatski lobi
Čekovi na poklon |
MIODRAG LINTA O EVENTUALNOM DOLASKU PAPE U SRBIJU
Proterani nisu smetnja
Predsednik Koalicije udruženja izbeglica Miodrag Linta izjavio je da Srbi koji su proterani iz Hrvatske nisu smetnja dolasku pape u Srbiju, niti predstavljaju potencijalnu opasnost po njegovu bezbednost.
Reagujući na izjavu patrijarha Irineja da papa nije pozvan na centralnu proslavu povodom 1.700 godina od objavljivanja Milanskog edikta zbog proteranih Srba, Linta je istakao da ta izjava nanosi
veliku štetu izbeglicama u domaćoj i međunarodnoj javnosti.
Patrijarh je 17. jula u Karlovcu u Hrvatskoj rekao da je razlog što papa nije pozvan na proslavu to što Srbi koji su proterani iz Hrvatske tokom rata 90-ih godina negativno gledaju na ulogu crkve oko toga, i da se to negativno odražava i na odnos prema rimskom papi.
Linta je podsetio da je patrijarh i ranije u medijima izjavljivao da su izbeglice smetnja i potencijalna bezbednosna opasnost dolasku pape u Srbiju i istakao da takav stav nema uporišta ni u bližoj ni u
daljoj istoriji.
"Proterani Srbi žele samo da se kroz stalni dijalog sa Hrvatskom i BiH vrate njihova oteta imovinska, stečena, statusna i druga prava, da im se obezbedi sloboda kretanja, da se reši pitanje nestalih, da se stvore uslovi za održiv opstanak Srba povratnika i poštuje nacionalni i kulturni identitet Srba u Hrvatskoj i Federaciji BiH", naveo je Linta.
