“Najveći čovekov strah je strah od smrti, iz koga proizilaze i svi ostali strahovi, “pa i ova epidemija sa kojom sada živimo”, izjavio je danas u Nišu patrijarh srpski Porfirije, u besedi povodom Lazareve subote.
On je istakao da epidemija predstavlja iskušenje sa kojim smo se suočili i koja je zapravo podsetnik da smo prolazni i da smo smrtni.
– Taj strah koji imamo od smrti je isti onaj sa kojim je bio suočen Lazar i njegove sestre – rekao je patrijarh Porfirije i dodao da je čitavo ljudsko stvaralaštvo, filozofija, umetnost, nauka – ništa drugo nego pokušaj da se malo produži ljudski život, da, ako možemo, makar malo duže trajemo.
On je ukazao da mnoge stvari mogu biti iskušenje, nevolje i teškoće ali mnoge od njih možda možemo izbeći i možda su mogle su da budu dragačije, a jedino što zasigurno niko od nas ne može izbeći to je slika umrlog Lazara to jest smrt.
– Nema te tehnike, nema te mahinacije, nema te ljudske sposobnosti koja može da prevaziđe smrt – rekao je patrijarh Porfirije.
Smrt je najveća tajna i najveći problem za ljudski rod i svakog čoveka i najveći čovekov strah je strah od smrti, istakao je on i dodao da svi ostali strahovi kroz koje prolazimo nisu ništa drugo nego strah od toga da ćemo nestati, da ćemo se suočiti sa apsolutnim ništavilom.
U toj smrti, rekao je patrijarh, najstrašnije je razdvajanje ljudi koji su međusobno ljubavlju povezani.
– Možda ne bi bilo toliko strašno ni to što odlazimo iz ovoga sveta ako bismo se pretvorili u apsolutno ništavilo i da nemamo nikakve svesti o sebi ni o drugima. Međutim, smisao našeg života je ljubav prema onima za koje smo ljubavlju vezani i koji su vezani za nas – rekao je on i dodao da i Marta i Marija, Lazareve sestre, zbog toga tuguju.
