Srpski patrijarh Porfirije uputio je saučešće porodici preminulog kantautora Ðorđa Balaševića.
On je naveo da je Balašević, u teškim godinama, unosio smisao i vedrinu u svakodnevicu mnogih generacija.
“Molim se za spas duše onog Đorđa koji je, u teškim godinama, unosio smisao i vedrinu u svakodnevicu mnogih generacija”, napisao je patrijarh u saučešcu, a prenosi portal 021.
Patrijarh je naveo da je ljubav bila sadržaj Balaševićevog života, koji je posvetio supruzi Oliveri i njihovoj deci.
“I zbog te ljubavi, i zbog ove vedrine i smisla koji se nežno krio svuda po njegovim stihovima, ali i zbog ličnih susreta u kojima sam upoznao i javnosti nevidljive dimenzije njegove ličnosti, ja izražavam iskreno saučešce porodici Đorđa Balaševića”, naveo je patrijarh.
Kako je napisao, molitvama uzvraća na “neograničenu količinu ljubavi za sve lepo, blago i pitomo, poput bačke ravnice našeg Đoleta”.
Многи ме гледају зачуђено када тврдим да су “искезечили” говор данас (Ђорђе би знао шта ова реч, искезечити, значи). Речи које је Порфирије употребио садрже и израз “ведрина”. Или су мене Ћинкуловка, и Ђокићка, и Десанка (Максимовић) и на крају моја Аница – погрешно училе матерњи ми језик, или Порфирије неке речи употребљава на начин на који га на наше мајке нису употребљавале. Више ведрине има, иако скривене, у Ковачићевој песми Наша слобода, рецимо, него у Балашевићевим баладама. У Балашевићевим је песмама исто толико колико у Нашој слободи што је сакривена ведрина, сакривен смисао, кога Порфирије такође помиње. Ал’ – то су само речи. Наше речи, које су наше светло и наша тама.