Zvone zvona u Ovčarsko-kablarskoj klisuri, tamo gde živi devet srpskih manastira, tamo gde je "srpska Sveta Gora". Ječe zvona, a biju i srca mnogih ljudi koji ovih dana koračaju klisurom.
Jek manastirskih zvona penje se gore uz kamene stene, prema nebu, da javi Svevišnjem, da mu dolazi najtoplija srpska duša, da mu dolazi Pavle. Odlazi jek i niz Moravu, pričajući da je tu, u manastiru Blagoveštenje, davne 1948. godine jedan bledunjavi mladić svetovnog imena Gojko Stojčević svio svoje monaško gnezdo – postao duhovni ratnik kome je iguman Julijan Knežević dao ime Pavle.
Tuguju za Pavlom i Ovčar, i Kablar, i Morava, i manastiri, i ljudi. Tuguju, i grle stope zemlje kuda je Pavle hodio. A hodio je često pored Morave. Do pre dve i po godine, dok ga bolest nije skolila, svakog proleća ili leta svraćao je u Ovčarsko-kablarsku klisuru. Svraćao je i kad je bio episkop raško-prizrenski, i kad je bio poglavar SPC, i kad je bio gladan mira i umoran od priča, dela i nedela ljudi i neljudi.
Mnogi od tih dolazaka živog sveca u srpsku Svetu Goru bili su istinski praznik za monaški svet pored Morave. Pavlove reči i saveti tokom tih susreta zanavek su se urezali u njihova sećanja. A posebno jedna Pavlova molitva u leto 1989. godine, jedno leto pre nego što će postati 44. poglavar Srpske pravoslave crkve.
Ekonomija"Osamdesetih, u vreme razvoja naše ekonomije, uvek nam je nedostajao novac za neke stvari – voćke, rasad, alate. I, kad bismo bili na najvećim mukama, odjednom bi se pojavio Pavle. Došao bi u crkvu, a narod bi krenuo za njim i od srca darivao našu svetinju. Zato mi danas i imamo razvijenu ekonomiju", priča monahinja Marija |
Bila je to molitva kojom je Pavle prizvao kišu da spase monaške vrtove od nezapamćene suše. Tu molitvu, svaku njenu reč, svako slovo, svaki Pavlov uzdah i pogled, kao i sve ono što se dogodilo posle molitve pamti monahinja Marija iz ženskog manastira Nikolje, vekovima naslonjenog na levu obalu Morave.
Dok su u utorak kasno popodne Kablar, Ovčar i Morava tugovali, a nebo se radovalo, Marija je pričala reporteru "Vesti" kako je Pavle voleo da svrati u Nikolje i prozbori neku sa monahinjama i narodom, pomoli se.
"Bila je velika suša tog leta 1989. Čak se i Morava nekako skupila, skoro prepolovila. Svaki dan smo se molili za kišu… Kad, eto nama našeg Pavla. Igumanija nam je rekla da mu ne postavljamo mnogo pitanja, nego samo da ga slušamo. Sedeli smo ovde, za ovim stolom, a naš svetac je zborio o mnogo čemu. Upamtila sam da je rekao: ‘Što više damo telu, krademo duši.’ Posle nekoliko sati, Pavle se pozdravio sa nama i pošao prema kapiji. Ali, mati Paraskeva, baštovanka, nije izdržala. Prišla mu je i zamolila ga da se pomoli za kišu jer, reče ona tada, ‘pogore nam zemlja od suše’. On je zastao, pogledao u nas, pogledao dole u vrt, vratio se pravo u crkvu i uzeo epitrahilj", priča u dahu monahinja Marija, rođena Sarajka, koja se zamonašila u manastiru Nikolje u svojoj dvadesetoj godini u jesen 1981.
"Oči našeg sveca"Ponovo su zazvonila zvona i monahinja je nastavila priču o bledunjavom momku koji je zasijao u sveca. Negde usred Morave, odnekle su dolazile neke iskre i zaranjale se u vodu. |
"Nikad neću zaboraviti tu molitvu, te patrijahove reči: "Gospode, daj dažd žednoj zemlji svojoj". Samo je rekao tu molitvu, izašao iz crkve i krenuo gore prema kapiji. Mi smo ga ispratili. Kad je zakoračio uzbrdo, u tom času otvorilo se nebo. Padala je kiša iz neba, a lila je i iz naših očiju – priseća se monahinja Marija i poziva nas da krenemo stopama kojima je poslednji put, pre pet godina, hodio patrijarh Pavle.
"Zračio je dobrotom i ljubavlju. U njegovim očima videla se iskra koja se zove ljubav. To se samo može videti u sveca kakav je bio naš Pavle", priča monahinja.
Ulazimo u malu manastirsku crkvu. Sveće gore. Tamo gde je Pavle zborio sa Bogom. Monahinja Marija priča kako je Pavle, tokom čestih poseta Nikolju, znao da uzme u ruke grablje i pokupi lišće, da pomogne i na druge načine.
"Stvarno, kad god je dolazio osećala sam neki mir, sve je nekako bilo drugačije, lepše, lakše. Njegova ljubav i pažnja dopirale su do srca svih nas. Radujem se nebeskom susretu sa našim svecom", kaže ona.
Proleće u novembruMnogi su primetili da je vreme u Srbiji otkako je patrijarh preminuo izuzetno toplo za ovo doba godine. Iako za mesec novembar ne bi bilo čudno da je zemlja pod snegom i niskim temperaturama, kako je uostalom bilo i prošle godine, ovoga puta je sasvim drugačije. Za razliku od prethodne nedelje, kada je bilo tmurno, kišovito, sa najvišim dnevnim temperaturama oko deset stepeni, od vikenda su zemlju "zapljusnuli" prolećni dani. Meteorolozi prognoziraju da će i u idućih nedelju dana temperature biti do 20 stepeni i da će biti sunčano i vedro. |
