Pomogao da se obnovi: Patrijarhova rodna kuća
Sledilo je obavezno domaćinsko posluženje, pa je potom započeo neposredan i srdačan razgovor o momačkom životu Desankinog devera, njegove svetosti Irineja.
"Moj pokojni suprug Vukoman, koji je, laka mu zemlja, ispustio dušu pre četiri godine, nije bio bogat. Imali smo kućicu sa dva odeljenja i nešto zemlje i šume. A, sada vidite kolika je sada ova naša kuća. Sve je to moj Vukoman sa svojih deset prstiju podigao uz pomoć sinova Predraga (52), koji je vodoinstalater i radi u Moskvi i Zorana (49), koji se leči u Beogradu. Mnogo nam je pomogao i Miroslav, moj Bato!"
Moj Bato"Od prvog dana kada sam zakoračila prag kuće Gavrilovića moga devera Miroslava zvala sam Bato, kao i moj muž. Bio je, zaista, lep i pristojan momak. Kasnije su me prekoravali što ga i kao srpskog vladiku zovem Bato, ali on se nije ljutio. Naprotiv, uvek mi je govorio da mu je to milije nego da ga zvanično zovem", priča Desanka. |
Telefon u prizemlju povelike kuće stalno zvoni. Javljaju se rođaci i prijatelji da Desi čestitaju što je njen dever postavljen za poglavara SPC. Prve komšije su po hladnom vremenu već bile na časti. Uglas su kazivali da su ponosni što je "njihov" Miroslav izabran za srpskog patrijarha.
"Svi smo više nego radosni. I moji sinovi. Predrag je zvao iz Moskve. Snaje su, takođe, ponosne kao i unuka Jelena, koja se nedavno udala. Inače, Miroslav je bio odličan đak, ali je još kao momčić odlučio da se zamonaši, što je učinio u manastiru Rakovica. Posle toga je otišao u manastir Preobraženje u Ovčarsko-kablarskoj klisuri. Na navaljivanje igumana Jevstatija otišao je u Bogosloviju u Prizren, a školovanje je nastavio na Bogoslovskom fakultetu u Beogradu. Sećam se da mu je svojevremeno patrijarh German slao razglednice", priseća se Desa.
Nije zaboravio rodni krajDesanka nam je još napomenula da je bila veoma radosna, ali i pomalo i tužna kada je njen dever rukopoložen za vladiku. |
Sestra Milijanka (76), koja se udala za Budimira Kovačevića u Vidovi, teško je bolesna i mogla je samo kratko da prozbori.
"Svi smo radosni. Naš Miroslav je uvek bio naša dika i ponos!"
Na kraju naše posete Desanka nas je zamolila da zapišemo da svi u Vidovi i okolini vele da je "njihov Miroslav divan čovek, vazda naravski raspoložen, nenametljiv, da voli da ćaska sa ljudima, da sasluša i posavetuje svakog"…
