Prazničnu euforiju ne doživljava svako na isti način. Iako praznici predstavljaju radost, mnogi ljudi, tokom novogodišnjih i božićnih praznika osećaju se depresivno i usamljeno.
Praznična depresija je jedno od reaktivnih depresivnih stanja. Upravo praznici postaju okidač za pojavu depresije i neraspoloženja. Najčešći razlozi za pojavu depresivnog raspoloženja tokom praznika su: osećanje usamljenosti, prisećanje praznika u prošlosti tokom kojih se desilo nešto loše, nostalgija ukoliko osoba nije tamo gde bi želela da bude, nemogućnost organizovanja praznika onako kako osobi odgovara i provođenje praznika u okruženju u kojem osoba ne želi da se nalazi.
Praznici najteže padaju onima koji su između dve Nove godine i Božića izgubili neku blisku osobu, koji su se razveli ili odraslo dete ispratili svojim putem. Ako su na kraju ostali sasvim sami izmedu četiri zida – tuga i beznađe preovladavaju, usmeravaju na pitanje o smislu i sadržaju njihovog života, što samo pojačava samosažaljevanje, neretko provocirajući i pomisao na samoubistvo.
Poseban doživljaj usamljenosti i patnje postoji ne samo kada su u pitanju ovi već i svi drugi praznici kada se porodica obično okuplja. Treba da prođe bar jedan godišnji ciklus da bismo, provevši te iste, nekada drugačije osmišljene praznike, naučili da provodimo ili bar lakše tolerišemo posle rastanka, gubitaka ili promena.
Praznične depresije su česte kod ljudi koji žive u inostranstvu. Tokom godine život dobro funkcioniše, ali kad dođu praznici pokreću se osećanja nostalgije, tuge i želje da osoba bude tamo gde su njoj bliski ljudi – porodica i prijatelji. Kada nije u mogućnosti da to ostvari, ona može reagovati depresivno.
Kako biste prebrodili prazničnu depresiju, potrebno je da svoja očekivanja tokom ovih dana svedete na realnu meru. Ne trudite se da promenite ono na šta ne možete da utičete.
