Na granici Srbije i Albanije, 26. maja 1999, NATO je krenuo u drugi kopneni proboj na teritoriju Srbije. Proveli su se kao bosi po trnju… Operacija kodnog naziva “Strela 2”, mnogo poznatija kao bitka za Paštrik, a ostaće upamćena i po tome što je trajala čak pet dana nakon što je u Kumanovu, 9. juna te godine potpisan mir.
U izdanju Ministarstva odbrane Srbije nedavno je izašla knjiga generala Nebojše Pavkovića i admirala Boška Antića “Košare i Paštrik srpski Termopili” u kojoj se detaljno osvetljavaju dve legendarne bitke sa granice sa Albanijom, u šumama i vrletima Prokletija, Streočkih planina i na Paštriku.
U razgovoru za “Vesti” general Nebojša Pavković, nekadašnjih načelnik Generalštaba i ratni komandant Treće armije, iznosi široj javnosti do sada nepoznate detalje iz borbi za Paštrik.
Slomljena “Strela”
Drugi pokušaj kopnene invazije NATO na Srbiju izvršen je na Paštriku. Šta je bitno znati o ovoj operaciji?
– Napadnu operaciju na Paštriku – “Strela-2” agresor je izveo prema načelima kopneno-vazdušne bitke, doktrine oružanih snaga SAD i NATO-a i njom je rukovodio tim smešten u Kuksu, koji je i koordinirao dejstvima avijacije i artiljerije, koju su navodile specijalne izviđačke grupe ubačene na padinama Paštrika. Štab je bio na direktnoj vezi sa komandom NATO-a u Vićenci, ali i sa Vašingtonom. Operacijom “Strela-2” zvanično je komandovao načelnik Glavnog štaba tzv. OVK, pukovnik Bislim Zirapi, a načelnik Štaba bio je pukovnik albanske vojske Butka Spiro. Za izvođenje napada odobrena je upotreba strategijskih bombardera B-52, koji su doletali iz Velike Britanije, a planeri su celu zonu planine Paštrik i prostor sve do Prizrena nazvali “Hog pen”, što znači “svinjski brlog”. U napadnoj operaciji “Strela-2” agresor je angažovao oko četiri brigade šiptarskih terorističkih snaga, sastavljene od pripadnika tzv. OVK sa Kosova i Metohije, jačine oko 5.000 – 6.000 ljudi, operativnu grupu “Jastreb” sa oko 5.000 ljudi, koja je u svom sastavu imala 24 borbena helikoptera “apač”, Atlantsku brigadu američkih Šiptara, jačine oko 500-1.000 ljudi; delove 2. pešadijske divizije Oružanih snaga Albanije, oko 500-1.000 ljudi; artiljerijske jedinice i specijalne jedinice i grupe oko 300-500 ljudi. Ukupne snage angažovane u operaciji “Strela-2” brojale su oko 10.000-12.000 vojnika. Obuka za ovu operaciju izvedena je pod rukovodstvom instruktora iz Izraela, Holandije, Norveške i Albanije u centrima Heštanu i Krumi.
Gde je započeo kopneni napad na Paštrik?
– Agresor je izabrao Gorožupski plato, izuzetno težak teren, na nadmorskoj visini od 1.506 metara. Na tom prostoru nije bio nijedan pogodan objekat za organizaciju odbrane, pa su naši vojnici izrađivali zaklone u kamenu, neposredno uz graničnu liniju, koje su dobro maskirali, jer nije bilo zemlje.
Jedinice na Paštriku uređivale su rejone odbrane, koji su se sastojali od osnovnih i rezervnih položaja, sa više uzastopnih linija rovova odbrane. Izrađivani su i lažni položaji, koji su znatno doprineli obmanjivanju avijacije agresora. U takvim zemljišnim uslovima pripadnici 549. motorizovane brigade, a posebno 1. i 2. motorizovani bataljoni, uspeli su da 20 dana brane državnu među u izuzetno teškim uslovima i da zaustave sve pokušaje pomahnitalih terorista da probiju front odbrane i slome “Strelu” agresora.
I mudžahedini u akciji
Borbe na Paštriku su obeležili brojni avio udari, uključujući i bombardovanje tepih bombama?
– Neprijateljska avijacija je neprekidno podržavala pešadiju. Dejstvovala je oko 453 puta, a po rejonima odbrane 1. i 2. motorizovanog bataljona 549. mtbr oko 320 puta, sa oko 650-1.100 projektila velike razorne moći. U zoni odbrane 1. motorizovanog bataljona 549. mtbr, na Gorožupskom platou i Vrbničkom pravcu, agresor je 79 puta gađao naše snage u odbrani sa 634 projektila i svetlećih bombi. Za podršku pešadijskih jedinica agresor je angažovao strategijsku avijaciju, bombardere B-52 koji su 24 puta dejstvovali u zoni 549. motorizovane brigade u graničnom pojasu, pri čemu su izbacili više 2.000 tona razornih projektila.
Vratimo se mesecima koji su prethodili agresiji. Možete li sada otkriti kojim obaveštajnim podacima je raspolagala Komanda Treće armije pre početka NATO napada na Košara i Paštrika?
– Komanda Treće armije i komande korpusa neprekidno su pratile i procenjivale situaciju i indikatore o mogućem početku agresije na kopnu, a pre svih učestale pokušaje masovnog ubacivanja šiptarskih terorističkih snaga iz Albanije na Kosovo i Metohiju i podršku koju su im pružali avijacija i Oružane snage Albanije. Najvažniji pokazatelji da može uslediti kopnena agresija bio je nagomilavanje jedinica agresora u prigraničnom području i intenzivno izviđanje naših položaja, izrada prilaznih puteva ka našoj teritoriji za dovođenje borbene tehnike i svakodnevno intenziviranje udara iz vazdušnog prostora.
I vaše jedinice su izviđale. Da li ste imali podatke protiv koga se sve borite? U javnosti se često pominje i više stotina mudžahedina?
– Komande svih nivoa imale su dobru evidenciju o rasporedu i brojnoj veličini snaga NATO-a u Makedoniji i Albaniji, koje su mogle biti angažovane za napad na kopnu. U severozapadnom delu Makedonije, u šiptarskim selima Brest, Vaskince, Lojane i Tanuševci, nalazilo oko 10.000 do 15.000 pripadnika tzv. OVK. U severnom delu Albanije duž čitave granice sa KiM bile su koncentrisane šiptarske terorističke snage, posebno na prostoru Kuksa, Krume i Bajram Curija, na dubini 40-50 kilometara. U rejonu Tropoje nalazilo se oko 3.000, a u okolini Bajram Curija oko 1.500 terorista. U njihovim redovima bio je bataljon mudžahedina, jačine oko 300 ljudi. Ukupno brojno stanje šiptarskih terorističkih snaga na prostoru severne Albanije bilo je oko 34.000 ljudi. Pored jedinica tzv. OVK, u rejonima sela Padež i Stara Tropoja, naspram naših karaula “Košare” i “Morina”, bile su locirane jedinice Oružanih snaga Albanije jačine oko 2.000-3.000 ljudi, grupisane u pograničnim mestima. Jedinice oružanih snaga Albanije imale su u drugom ešalonu oko 2.500 do 3.000 ljudi raspoređene u širem rejonu Bajram Curija.
Pakleni plan
Šta je bio plan “Feniks”?
– To je bio plan albanske armije do koga su došle obaveštajne službe Prištinskog korpusa i 549. motorizovane brigade. Prema tajnom planu “Feniks” planirano je da na pravcu Vrbnica-Prizren i u rejonu Paštrika oko 40.000 vojnika izvrši napad na frontu iz Albanije i sa prostora Kosova i Metohije. Njima bi se sinhronizovano pridružilo, iz pozadine naših jedinica, dodatnih 12.000 – 15.000 terorista. Otuda su, počev od februara 1999. na severni deo Albanije dovođene snage za agresiju na SR Jugoslaviju, odnosno Kosovo i Metohiju. Jedinice Druge pešadijske divizije redovne albanske vojske, s komandnim mestom u Kuksu, već su bile u očekujućim rejonima, oko 1.500-2.000 ljudi i artiljerija za podršku. Pored redovne vojske, u Kuksu i okolini nalazili su bili centri za obuku terorista. Tu je bilo raspoređeno oko 5.000 terorista, stranih plaćenika i instruktora.
A kada je reč o snagama NATO?
– Na ovom prostoru je bila raspoređena NATO operativna grupa “Jastreb”, jačine oko 5.000 ljudi, koja je imala u svom sastavu 24 helikoptera “apač”, jedinicu za otkrivanje naše artiljerije i svoju artiljerijsku jedinicu za protivdejstva. U Kuksu se nalazio i posmatrački tim Oebsa, koji je opservirao područje oko sela Pogaja, a štab NATO snaga nalazio se u Kumanovu. Komande Treće armije i Prištinskog korpusa zajedno su procenile da se u napadu na Vrbničkom pravcu, u prvom ešalonu, mogu angažovati snage: oko tri brigade šiptarskih terorističkih snaga, sastavljene od pripadnika tzv. OVK sa Kosova i Metohije, jačine oko 3.000-4.000 ljudi; zatim delovi Druge pešadijske divizije oružanih snaga Albanije, oko 500-1.000 ljudi; artiljerijske jedinice i specijalne jedinice NATO-a, oko 300-500 ljudi; Atlantska brigada američkih Šiptara, jačine oko 500-1.000 ljudi. U drugom ešelonu, spremne za angažovanje nalazile su se šiptarske terorističke snage jačine oko 5.000 ljudi, a u trećem ešelonu, u rejonu Krume, 10.000-12.000 ljudi.
Koje su bile procene Treće armije vezane za napad na Paštrik?
– Naša procena je bila da će agresor pokušati da izvrši napad u zoni 549. motorizovane brigade na pravcima: selo Morina u Albaniji – selo Vrbnica – Prizren; i karaula “Pogaj” u Albaniji – selo Planeja – Prizren. U vezi s tim i jedinice 549. motorizovane brigade su od oktobra 1998. godine bile angažovane na dubinskom obezbeđenju i odbrani državne granice prema Republici Albaniji, od karaule “Ćafa Prušit” na zapadu, do Dragaša na istoku, po sistemu borbenih grupa, na frontu širine oko 90 kilometara. Na linijskom obezbeđenju državne granice, u ulozi Prednjeg odreda 549. motorizovane brigade nalazio se i 55. granični bataljon. Odbrana državne granice bila je organizovana po sistemu pojačanog linijskog i dubinskog obezbeđenja, a duž čitave granične linije izvršeno inžinjerijsko uređenje zasednih mesta, osnovnih i rezervnih položaja, skloništa, kao i rovovi i saobraćajnice.
Poginuli heroji
Koliko pripadnika Vojske je izgubilo život na Paštriku i imate li podatke o gubicima neprijatelja?
– Tokom boja na Paštriku u jedinicama 549. motorizovane brigade poginulo je 26, a ranjeno 126 vojnika dobrovoljaca i starešina. Pravi heroji su vojnici, dobrovoljci i starešine 1. i 2. motorizovanog bataljona 549. motorizovane brigade, i posebno graničari sa karaule “Gorožup”, ali i jedinice ojačanja koje su bile u njihovom sastavu. Za te zasluge 549. motorizovana brigada odlikovana je Ordenom narodnog heroja. Prema saznanjima naših boraca i stranih izvora, agresor je u boju na Paštriku imao oko 800-1.200 poginulih i više stotina ranjenih.
Svedočanstvo za večnost
Šta je to što čitaoci mogu pronaći u knjizi “Košare i Paštrik srpski Termopili”, a što do sada nije napisano ili rečeno o heroizmu naših vojnika u bitkama na Košarama i Paštriku?
– Knjiga predstavlja svojevrsni spomenik učesnicima tih dramatičnih događaja, poginulima i preživelima, ali i svedočanstvo njihovim porodicama i budućim pokoljenjima, za ponos i sećanje. Bez obzira na to što je o tim borbama do sada mnogo rečeno i napisano, smatrali smo da je, naročito kod običnih ljudi, još uvek nejasno šta se zapravo dogodilo. Knjiga će razjasniti kakav su strategijski i operativni značaj imale uspešne odbrane državne granice u bojevima na Košarama i Paštriku, u sklopu realizacije odbrambene operacije Prištinskog korpusa i Plana strategijske odbrane Treće armije, u prvoj etapi, na jugoistočnom delu vojišta SR Jugoslavije, sa težištem na Kosmetu i jugu Srbije, na čijem pravcu je agresor nanosio udare glavnim snagama. Mnogi učesnici tih događaja, ali i razni analitičari i kritičari, govorili su ili pisali sa pozicija koje su imali u njima, od običnih boraca iz rovova do komandira i komandanata najviših nivoa. Sve su to bile priče događaja koji su se dešavali oko njih. Međutim, mnogima od njih nisu bile dostupne sve informacije o stanju u jedinicama i onome što je prethodilo tim događajima. Posebno im nisu bile poznate odluke koje su donosili komandanti Prištinskog korpusa i Treće armije.
Veličanstveni podvig
Termopilska bitka je vođena 480 godine pre nove ere između saveza grčkih gradova i Persijskog carstva. Kako bi sprečili brzo napredovanje Persijanaca, Grci su odlučili da ih zadrže u planinskom prolazu Termopile i tako dobiju na vremenu. Spartanski kralj Leonida je komandovao odbranom i sa 7.000 vojnika uspeo da zadrži čak 200.000 Persijanaca.
Zlonamerne glasine
Verovatno ste čitali i one komentare u kojima se tvrdi da su vojnici na tim položajima bili prepušteni sami sebi. Kako odgovarate na ove optužbe?
– Pojedinci su prepričavali događaje o kojima su čuli od drugih, a neki od učesnika su sebi pripisivali uloge i zasluge koje nisu imali. Tako smo saznali da je bilo nekoliko komandanata odbrane Košara, što je nespojivo sa načelom jednostarešinstva u komandovanju Vojskom. U ovoj knjizi je to objašnjeno. Pre svega da su to bili bojevi koji su se sastojali od više borbi i samostalnih borbenih radnji. Zbog toga pojedinci, pomenute događaje klasifikuju i nazivaju imenima koja nisu predviđena strategijom oružane borbe i tako unose nepotrebna konfuzija. Takođe, neki od učesnika ovih bojeva, bez razumevanja operativno-taktičke situacije na prvom pojasu odbrane Prištinskog korpusa, a posebno na državnoj granici, još uvek vode polemiku koje su borbe bile teže, veće i značajnije i tako obesmišljavaju značaj i jednog i drugog boja. U vezi s tim, mnogo češće se veličaju borbe na Košarama, a neopravdano zanemaruje značaj događaja na Paštriku.
