Patrijarh srpski Irinej (Gavrilović) oglašava se tri puta godišnje poslanicama: o Božiću, Uskrsu i povodom Prajda, primetili su pojedini beogradski satiričari. I pre nego što je u javnost plasirano da je Srbiju održavanje poslednje gej parade koštalo milion evra, poglavar Srpske pravoslavne crkve je učesnicima poručio da paradiraju "o svom trošku i trošku svojih nalogodavaca, ma kako se oni zvali, kako za paradu, tako i za obezbeđenje, ali ne o trošku Srbije – bombardovane, razorene, moralno i ekonomski osakaćene, osiromašene, poplavljene, na stub srama prikovane". Pošto je i ove godine patrijarh osudio održavanje pomenutog skupa, nazvao ga besprizornim i nametnutim Srbiji i Beogradu, našao se i u parlamentu Srbije na meti pojedinih funkcionera Srpske napredne stranke, Socijalističke partije Srbije i Demokratske stranke. Oni su ocenili da su patrijarhove izjave "opasne, nehrišćanske i podstiču atmosferu nasilja u društvu". Poručili su "da bi patrijarh i Sinod trebalo da se bave isključivo onim što je u domenu Crkve, a ono što nije iz njihovog domena, da se u to ne mešaju". Onda je istupe političara grupa akademika i univerzitetskih profesora okarakterisala kao "agresivnu kampanju protiv SPC i patrijarha", a Srpski narodni pokret NAŠI otvoreno pita poglavara SPC kakve će "crkveno-kanonske mere preduzeti nad organizatorima ‘parade ponosa’ i onima koji ih podržavaju. Da li ćete i dalje ćutati nad strahotnim stvarima koje se dešavaju u Srbiji jer ih organizuju političari ili ćete konačno početi da se ponašate kao duhovni pastir srpskog naroda i javno anatemisati sve koji su umešani u organizaciju parade."
Patrijarh se na taj dopis još nije oglasio, kao što ćuti i povodom nedavnog nemilog događaja kada je pucano na Stefana Gavrilovića, unuka njegovog rođenog brata Vukomana. Oćutao je patrijarh i pre četiri godine kada je u Čačku bez posla ostala njegova rođaka Mirjana Đoković, koja je danas u Skupštini Srbije poslanik Vučićeve Srpske napredne stranke.
Za Gavriloviće meštani patrijarhove rodne Vidove kažu da su čestita i poštena porodica, ali da im je crna ovca Stefan, koji se posle očeve smrti s majkom odselio u Čačak, te da familija ne zna od čega živi, jer sa njim slabo kontaktira, osim što ga u Vidovi viđaju u skupim automobilima.
Patrijarh Irinej na čelu Srpske pravoslavne crkve nalazi se od januara 2010. Na tron Svetog Save izabran je posle smrti patrijarha Pavla.
Svetovno ime mu je Miroslav Gavrilović, rođen je 28. avgusta 1930. u selu Vidova, 15-ak kilometara od Čačka, u sredini gde su se čula zvona manastira Ovčarsko-kablarske klisure. Kao petogodišnjak ostao je siroče. Otac Zdravko je poginuo nesrećnim slučajem, a mati Milijana ostala udovica sa troje siročadi, sinovima Vukomanom i Miroslavom i ćerkom Milijankom.
Po završetku četvororazredne osnovne škole Miroslav upisuje nižu gimnaziju u Čačku koju kao 15-godišnjak napušta i odlazi u manastir Preobraženje na Ovčar planini, ali ga monasi posle osam meseci ubediše da nastavi školu. Vratio se i završio gimnaziju, a potom i Bogosloviju u Prizrenu. Tadašnji jeromonah i potonji patrijarh Pavle mu je pomagao da napiše molbu za upis.
Diplomirao je i na Bogoslovskom fakultetu u Beogradu. Po završenom Teološkom fakultetu, zbog nesporazuma sa ondašnjim patrijarhom Germanom, upisuje studije prava, odlazi na odsluženje vojnog roka, a potom se kao pravnik zapošljava u Centrotekstilu.
Međutim, nakon godinu dana vraća se iz Centrotekstila u SPC i biva postavljen za predavača Prizrenske bogoslovije. Pre stupanja na dužnost profesora oktobra 1959. u manastiru Rakovica, od patrijarha Germana prima monaški čin i dobija ime Irinej. Istoga meseca na dan Svete Petke 27. oktobra 1959. u crkvi Ružica u Beogradu rukopoložen je u čin jeromonaha.
Dok je službovao kao profesor u Prizrenskoj bogosloviji, upućen je na postdiplomske studije u Atinu. Godine 1969. postavljen je za upravnika prve Monaške škole u manastiru Ostrog, odakle se vraća u Prizren gde postaje rektor Prizrenske bogoslovije. Sa te dužnosti 1974. izabran je za vikarnog episkopa patrijarha Germana sa titulom episkopa moravičkog. Za episkopa niškog postavljen je 1975, tu je stolovao gotovo 35 godina do izbora za patrijarha srpskog. U SPC je poznat kao staložen, tolerantan i nepristrasan čovek.
