Osnivač Narodne radikalne stranke Nikola Pašić ovako je 1882. godine govorio o mahinacijama tadašnje vlade:
"Zakon o sudijama kojim vlada daje ogromne plate činovnicima uverio je radikalce da vlada neće da usvoji načelo štednje, koje je radikalna opozicija kao najglavnije u svom programu iznela, i zato su se oni sasvim odvojili od vlade i nisu joj hteli više verovati.
No, to pitanja nije bilo od takve ogromne važnosti po naše ekonomno i finansijsko stanje kao pitanje o davanju građenja železnica Francuzu Bontuu. Pri tom davanju železnice preduzimačima radikalna opozicija tražila je da se objavi javan konkurs, pa koji preduzimač bude nudio povoljnije uslove za nas, onome da se preda.
Vlada nije htela na to pristati. Ona je ispod ruke predala građenje železnice Bontuu, ne gledajući što je takav njen postupak protivan zakonu. Vlada se nimalo nije obazirala na govor radikalaca da je ugovor s Bontuom zaključen skroz šupalj, nepotpun, nejasan, da otvara širimice polje krivom shvatanju i dvosmislenom tumačenju.
Sve ono što je radikalna opozicija iznosila u skupštini protiv ugovora Bontuovog, obistini se. Ne prođe mnogo vremena, a Bontu bankrotira. Pokaza se da je narod ugovorom Bontuovim grdno oštećen. U to vreme, pokrenu se misao o organizaciji naše partije, koja će raditi na ostvaranju programa koji je potpisala skupštinska radikalna opozicija".
