Brojnu porodicu, međutim, nije lako prehraniti, a Lilika se sa neumoljivom realnošću tog problema suočila kad je dobila štenad. Hrana koju je gospodarica mogla da im priušti nije bila dovoljna, pa je preduzimljiva keruša odlučila da potraži još.
Lutajući gradom, stigla je do šest kilometara udaljene ulice u kojoj živi Lusija Elen de Suza, naudata nastavnica i veliki ljubitelj životinja. Kada je videla kerušu koja njuši oko kontejnera u potrazi za hranom, najpre je pomislila da je lutalica, i odlučila je da je nahrani, zajedno sa još nekolko svojih ljubimaca i životinja sa ulice kojma svakodnevno obezbeđuje večernji obrok.
Očigledno veoma gladna, keruša je, međutim, deo hrane pojela, a u ostatak je nastavila uporno da gleda, kao da nešto očekuje. Lusija je brzo zaključila da životinja možda želi da ostatak svog obroka nekome ponese, pa joj je hranu spakovala u kesu, koju je Lilika u zubima pažljivo ponela kući.
Štenci su se to veče dobro najeli, a Lilika je nastavila da redovno, svako veče u 21.30 sati, posećuje svoju dobročiniteljku i da preostalu hranu donosi kući. Kada su štened porasla i udomljena, i dalje je svakodnevno nastavila to da radi, a donesenom hranom je sada snabdevala svoje životinjske drugove sa otpada – psa, mačku i kokoške.
Svi koji poznaju Liliku smatraju da je ono što radi dostojno poštovanja, a poučno i inspirativno za sve nas, kao ljudska bića. “Neki ljudi kriju ono što imaju, samo da ne bi podelili sa drugima. Ali ona ne. Lilika je stvarno izuzetan pas”, smatra Lusija.
