Srpski Marselo! Za one kojima je Partizan u srcu, ali i za one koji su poslednjih nekoliko sezona (pre ove) nosili dres crno-belih sa Banovog brda, jasno je na koga se misli. Oni iz Manđelosa bi takođe znali, kao i fudbalski fanatici u Rusiji. Jasno je, reč je o Miroslavu Bogosavcu, fudbaleru Ahmata Groznog.
U Čečeniju je Bogosavac otišao na pozajmicu. Bilo je vreme da napusti Čukarički. Uprkos ponudama sa drugih strana, klub je procenio da bi Ahmat bio najbolje rešenje – kako za Bogija tako i za klub. U trenutku kad je Miroslav stigao u Rusiju, tim iz Groznog bio je na začelju i pred ispadanjem iz Premijer lige, ali se kasnije usidrio u sigurnoj luci. Izborio je opstanak pa sada srpski fudbaler sa ponosom ističe slogan: “Pazi, pazi, Ahmat gazi.” I gazi. Bogami, stigao je do polufinala Kupa Rusije!
– Malo nas je i žreb pogledao – iskreno će Miroslav Bogosavac na početku razgovora za “Vesti”.
Trofej u Kupu
Kako to mislite?
– Priželjkivali smo Samaru u polufinalu, da igramo kod kuće. Naravno, nijedna bitka nije unapred dobijena. Tek treba da se izborimo za finale. Sve je na nama. Nije lak rival, ali svakako imamo veće šanse, nego da smo izvukli Lokomotivu, ili CSKA.
Samara je u četvrtfinalu eliminisala Dinamo iz Moskve, dok je Ahmat bio bolji od Ufe. Polufinalni susreti zakazani su za sredu, 21. april, dok je bitka za trofej na programu 12. maja.
Kakve su bile reakcije u klubu, da li se očekivalo da dogurate ovako daleko?
– Krenuli smo od grupa, posle toga smo imali Rostov na strani i bilo je, ako to prođemo, onda sve moguće. Prošli smo i onda smo čekali Ufu kod kuće. Sad čekamo Samaru. Svi u klubu i u gradu jedva čekaju taj duel. Sad je već euforija, pošto je ovo najveći uspeh u novijoj istoriji kluba, otkako nastupa pod imenom Ahmat. Klub je osvojio Kup Rusije 2004. godine, ali kao Terek.
Miroslavu zato ne bi bilo prvi put da osvoji pehar u najmasovnijem takmičenju jer se istom radovao u dresu Partizana.
Posle kratke pozajmice, prošlog leta ste i zvanično postali fudbaler Ahmata. Potpisan je ugovor na četiri sezone. Kako, posle godinu dana, deluje odluka da odete u Čečeniju?
– Kad sve sagledam, sigurno je bila pun pogodak. Mnogo mi je značilo. Igram na vrhunskom nivou, što pokazuju ocene iz meča u meč, otkako je krenuo prolećni deo. Bio sam dva-tri puta u postavi kola Premijer lige. Po ocenama sam drugi-treći levi bek, što govori da sve ide u dobrom pravcu. Svi su zadovoljni, svakako i ja.
Bez maski
Kako izgleda život u Groznom?
– Što se tiče korone, ovde je sve u redu. Maske se više ne koriste. Kao da je prošao virus. Ljudi žive normalno, publika je na stadionu, što je nama najbitinije jer fudbal nije isti s publikom i bez nje.
Grad u kome ste trenutno bio je sravnjen sa zemljom?
– Bukvalno, do temelja je sve bilo porušeno, ali polako niču objekti. Vidi se da ova oblast zaostaje za Rusijom, ali su, što se svega tiče, maksimalno korektni. Nikad nisam imao ni najmanji problem. U gradu možeš normalno da se krećeš, očekuje se otvaranje tržnih centara, pa verujem da će za svega nekoliko godina ovo biti mesto nalik mnogima u Rusiji.
Ipak, na ulicama i dalje ima policije?
– Tačno. Oni su uvek spremni. Po gradu ima i vojske i policije. Često vidite uniformisana lica, sa puškama. Vrlo često i u kafićima možete da primetite one koji za opasačem imaju pištolj. Sve je to ovde tako normalno. Njih i dalje drže ratovi, vidi se da su obazrivi.
Samo obazrivi?
– Samo to. Zaista nema nikakvih problema jer je Ramzan Kadirov sve to doveo u red.
Kad ste stigli u ekipu, klub se borio za opstanak. Sada je siguran učesnik elitnog društva i naredne godine?
– Do poslednjeg kola prošle sezone smo vodili bitku. Na kraju je šampionat prekinut, zbog korone, ali bismo, sigurno, izborili opstanak i da se nastavilo takmičenje. U ovoj sezoni smo odigrali stvarno dobro. Što se tiče rezultata, mogli smo da budemo i bolje plasirani da nismo grešili u nekim duelima. Protiv jačih timova smo bili na vrhunskom nivou, o čemu svedoči podatak da smo dobili Krasnodar u gostima 5:0. Sad su se svi fokusirali na nacionalni kup jer smo obezbedili opstanak u društvu najboljih. Svakako ćemo do kraja da guramo što jače, pošto imamo dobar raspored i možemo da napravimo pomak na tabeli.
Kako izgledaju odlasci na gostovanja?
– Na svaki okršaj putujemo avionom. Već sam se navikao na duge letove.
Ljubav Bogosavca prema Partizanu ogleda se na svakom koraku. Levi bek nikada nije krio da mu je srce ostalo u Humskoj. Tamo odakle su ga gotovo oterali. U Partizanu nije dobio pravu priliku. Umesto toga, otišao je u Čukarički, gde je igrački sazreo.
Pravi svoje crno-bele
Priča s vama ne može da prođe bez pominjanja Partizana. Šta za vas predstavljaju crno-beli?
– Partizan je moja druga kuća. Iskreno. Tamo sam doživeo sve najlepše trenutke. Došao sam kao dečak, imao sam 10-11 godina, prošao sve mlađe kategorije, bio u prvom timu, osvojio Kup Srbije, igrao protiv “večitih”… Jedino žalim što nemam titulu. Za Humsku me vežu i najlepši i najteži trenutak. Ovo drugo je bio odlazak iz Partizana.
Da li biste se vratili?
– Naravno da bih! – kao iz topa će Bogosavac, ne čekajući ni da završimo pitanje. – Nadam se da će se to desiti jednog dana.
Da li pratite crno-bele?
– Naravno. Nisam gledao večiti derbi jer je bio u vreme kada smo igrali četvrtfinale Kupa Rusije, protiv Ufe, ali u toku sam svih dešavanja. Gledao sam utakmice, kad god sam mogao. Stvarno je Aleksandar Stanojević napravio od Partizana pravu ekipu. Podigao ga na viši nivo, ali sigurno da može i bolje. Jeste da su crno-beli poraženi u derbiju, ali pre toga su igrali napadački, što se od njih uvek traži i očekuje. Zadovoljan sam i iskreno se nadam da će, uz pojačanja, da se napadne titula sledeće sezone.
Stižete li da ispratite i druge crno-bele, one sa Banovog brda?
– Naravno, u svakodnevnom sam kontaktu sa bivšim saigračima. I oni su odigrali vrhunski drugi deo sezone. Drago mi je što je Čukarički izborio Evropu jer to zaslužuje. Smatram da je to najorganizovaniji klub u Srbiji. Tamo nema brige ni zbog čega. Dobra je sredina za igrače, bilo da su mlađi, ili stariji, svejedno – zaključio je Bogosavac.
Legenda Saša Ilić
Ako na Instagramu potražite Miroslava Bogosavca, naći ćete ga – sa Sašom Ilićem! Zajednička slika nalazi se na profilu fudbalera Ahmata Groznog. Bivši kapiten Partizana ima posebno mesto kod levog beka.
– Legenda! Neponovljiv, neprevaziđen, jedan jedini!
Čekajte. Igrali ste i pored, ili protiv zvučnijih imena svetskog fudbala, u reprezentaciji, na evropskoj sceni, sada u Rusiji…
– Možda, ali Saša je samo jedan. Bili smo i cimeri. Onaj ko nije proveo vreme sa njim, ne može da razume. Svi pričaju: “Legenda, legenda”… On to jeste, u svakom smislu te reči. I da se postavi prema mlađima i da posavetuje, čovek za primer.
Možete li sa nama da podelite neku anegdotu sa Saletom Ilićem?
– Stvarno je bilo dosta toga i na Teleoptiku i van njega, tako da o tome može satima da se priča. Recimo, pred kraj karijere smo sedeli zajedno na klupi. On je najčešće počinjao kasnije, a ja sam čekao priliku. Uvek je bilo nekih dogodovština. Ne bih mogao da izdvojim bilo koju.
Prija poređenje sa Marselom
Šta je za vas značilo poređenje Zorana Bate Mirkovića s čuvenim Marselom?
– Sigurno mi je prijalo. Izmamio mi je osmeh. Znam da me Batica ceni kao igrača i bilo mi je drago što me je uporedio sa tako velikim igračem. Nije Mirković jedini. I u Rusiji su neki novinari komentarisali da podsećam na Brazilca jer dosta igram sa loptom. Baticin komentar mi je mnogo značio, da nastavim da radim, da igram dobro i da pokažem nekome da je pogrešio što sam otišao iz Partizana. Drago mi je što sam napravio iskorak u karijeri i nadam se da će sledeći biti još veći.
Slavlje sa Manđelosom
Bogosavac je navijač još jednog tima. U Međuopštinskoj ligi Srem – Zapad takmiči se Fruškogorac.
– Nadam se da će u maju Manđelos (Fruškogorac) da slavi titulu u nižim ligama, a ja Kup – kroz osmeh će levi bek.
Član najbolje postave Superlige
U Čukaričkom je Bogosavac pružao sjajne partije. Kao svedok stoji podatak da je u tom periodu bio pozivan u nacionalni tim, ali i da je bio član idealnog tima Superlige:
– Za tri godine na Banovom brdu, dve sezone sam bio član najboljih 11.
Besprekorni uslovi
Kakve uslove za fudbal imate u Čečeniji?
– U kompletnoj Rusiji je to na mnogo višem nivou nego kod nas. I stadioni i sportska kultura, posebno posle Svetskog prvenstva, to izgleda besprekorno. U Čečeniji je malo drugačije. Ovde se gradi sve novo. Uskoro će i ovde biti sve kao i u ostalim klubovima i gradovima.
Kad uporedite uslove sa srpskim klubovima, gde je Ahmat?
– Tu je, kao Čukarički, što se tiče organizacije. Kad je reč o veličini stadiona, tu je bliži Partizanovom.
Koliko ljudi prati mečeve?
– Od sedam-osam do deset hiljada. Kad igramo protiv CSKA, Zenitom, Lokomotivom, onda bude puno. Zaista je zadovoljstvo boriti se pred takvim navijačima.
Dobro gazimo u Rusiji
Da li ste u kontaktu s fudbalerima s naših prostora koji igraju u Rusiji?
– Čujem se redovno. Baš sam juče razgovarao sa Lukom Đorđevićem, koji igra u Arsenalu iz Tule na pozajmici iz Lokomotive. Nedavno sam igrao protiv Komnena Andrića, pre toga protiv Nemanja Miletića, s kojim sam igrao u Partizanu. Uvek smo tu, na vezi. Igramo, čujemo se. U kontaktu sam i sa Đorđem Despotovićem, Darkom Jevtićem… On je nedavno postigao gol i baš mi je drago zbog toga. Despotović je među prvih pet strelaca šampionata. Dobro gazimo.
“Brat” Kopi
Bogosavac je dok je igrao za Čukarički stekao brojne prijatelje među saigračima. Jedan od njih je i Boris Kopitović, ili brat Kopi danas član Bate Borisova:
– Ne prođe dan a da se ne čujemo. U stalnom sam kontaktu sa mojom “ekipom”.
U Rusiji ste sami?
– Korona je sve poremetila. Bio je problem oko viza, niko nije mogao da mi dolazi, ali bio sam često kod kuće, kad smo imali pauze. Što kažu, više sam bio u Manđelosu sada, nego dok sam bio u Beogradu.
Incident sa navijačima Zenita
Jedna zanimljiva situacija desila se prošle sezone na tribinama stadiona u Groznom. Navijači Zenita skinuli su majice i, onako goli do pojasa, počeli da navijaju, ali umalo nisu glave izgubili zbog toga.
– To je izazvalo bes kod domaćih navijača, s obzirom na to da je na tribinama bilo žena i dece, pa se u Čečeniji to smatra neprikladnim. Naše pristalice su krenule ka delu tribina gde su se nalazile gostujuće, ali je incident sprečila policija. Kasnije su se gosti izvinjavali zbog ponašanja.
Čečenima bliži borilački sportovi
Ne postoji zemlja kojoj sport nije pri srcu. Tako je i sa Čečenima.
– Fudbal im je interesantan, vole ga, ali više su za borilačke sportove. Nadam se da će, posle svega još više da zavole najvažniju sporednu stvar na svetu. Nadam se da će biti uz nas u polufinalu Kupa Rusije.
Nadam se pozivu selektora
Bogosavac je bio član nacionalnog tima Srbije. Da li se nadate ponovnom pozivu?
– Svakako. Ipak, ono što mi je važnije, jeste da pružam standardno dobre partije u klubu, pa se nadam da će onda stići i poziv.
Nedavno su “orlovi” dobili novog selektora, odlično startovali u kvalifikacijama za SP?
– Odličan početak! Vidi se da je Dragan Stojković uneo neku novu energiju. Ispratio sam sve tri utakmice, igra se napadački, na gol više, što mi se posebno dopada – poručuje Miroslav.
