Parkinsonova bolest je progresivni poremećaj nervnog sistema koji utiče na pokrete. Na pitanje kako se dobija Parkinsonova bolest stručnjaci obično kažu da se simptomi javljaju postepeno, ponekad je u pitanju jedva primetan tremor u samo jednoj ruci.
Znaci ove bolesti obično su i ukočenost i sporiji pokreti, a stanje se vremenom pogoršava. Iako leka za Parkinsonovu bolest nema, a i njen uzrok nije sasvim poznat, određene terapije mogu da pomognu.
Koji su uzroci Parkinsonove bolesti
Kod Parkinsonove bolesti neuroni u mozgu vremenom propadaju ili odumiru. Mnogi simptomi ove bolesti nastaju baš zbog propadanja tih nervnih ćelija koje inače proizvode dopamin. Kad nivo dopamina opadne, mozak se ponaša neuobičajeno, što vodi do poremećaja pokreta i drugih simptoma Parkinsonove bolesti.
Uzroci Parkinsonove bolesti nisu sasvim poznati, ali na sajtu Mayo Clinic izdvajaju nekoliko faktora koji mogu da utiču na njenu pojavu.
Geni – istraživači su otkrili specifične mutacije gena koje mogu da izazovu Parkinsonovu bolest, odnosno povećavaju rizik za njen nastanak, mada ova tvrdnja još nije razjašnjena do kraja.
Okidači iz okruženja – izloženost određenim otrovima može da poveća rizik od dobijanja Parkinsonove bolesti, s tim što je taj rizik mali.
Simptomi Parkinsonove bolesti
U ranim fazama Parkinsonove bolesti ekspresija lica se smanjuje, ruke se ne njišu uz telo tokom hoda, govor postaje otežan, s tim što se simptomi razlikuju od osobe do osobe. Svi ti simptomi se pogoršavaju s vremenom, a oni rani mogu da ostanu neprimećeni.
Na sajtu Mayo Clinic izdvajaju simptome Parkinsonove bolesti, koji obično prvo počnu na jednoj strani tela i na toj strani ostaju teži čak i kad se znakovi pojave na drugoj strani tela.
Tremor – drhtanje obično počinje u udovima, često u ruci ili prstima. Pacijentu ruka neretko drhti i kad miruje.
Usporeni pokreti – vremenom Parkinsonova bolest usporava pokrete, pa najjednostavniji zadaci postaju izazov. Pacijentu koraci bivaju sve kraći, teže ustaje iz stolice, stopala se vuku tokom hoda.
Zgrčeni mišići – ukočenost mišića može da se javi u bilo kom delu tela i može da bude bolna i da ograniči pokrete.
Poremećaj držanja – pacijent postaje pognut i ima problema sa ravnotežom.
Gubitak automatskih pokreta – smanjuje se mogućnost motoričkih radnji poput treptanja, smejanja.
Promene u govoru – od Parkinsonove bolesti govor može da postane tiši, brži, sa zamuckivanjem ili otezanjem.
Promene u pisanju – pacijentu može biti teško da piše, pa njegovo pisanje postaje sitnije.
Razlika između Parkinsonove bolesti i parkinsonizma
Za razliku od Parkinsonove bolesti, parkinsonizam je opšti pojam koji se odnosi na grupu neuroloških poremećaja koji izazivaju probleme u pokretima slične onima kod Parkinsonove bolesti, poput tremora, usporenih pokreta, ukočenosti. Parkinsonizam obuhvata više poremećaja od kojih neki još uvek nemaju ime i definisane osobine.
Ovaj sindrom, poznat i kao atipična Parkinsonova bolest ili Parkinson plus, razvija se brže nego Parkinsonova bolest i sa sobom nosi i druge simptome poput demencije i halucinacija, kao i slabo reagovanje na terapiju, pišu na sajtu parkinson.org.
Terapija za Parkinsonovu bolest
Leka za Parkinsonovu bolest nema. Ipak, određeni lekovi i druge metode mogu da pomognu kod nekih simptoma. I vežbanje znatno pomaže kod ove bolesti. Fizikalna terapija i terapija govora mogu da pomognu kod problema sa ravnotežom, hodanjem, gutanjem, jedenjem, dok je operacija opacija za neke pacijente.
Lekovi su glavna komponenta u tretiranju Parkinsonove bolesti.
Na sajtu clevelandclinic.org objašnjavaju kako terapija pomaže kod Parkinsonove bolesti i napominju da terapiju treba da prepiše lekar koji vodi pacijenta. Naime, lekovi pomažu nervnim ćelijama da prave dopamin, podražavaju efekte dopamina na mozak, blokiraju enzim koji uništava dopamin i ublažavaju neke simptome Parkinsonove bolesti.
Vitamini za Parkinsonovu bolest
Suplementi vitamina i minerala poznati su kao sredstvo koje generalno pomaže sveukupnom zdravlju i blagostanju i jačaju imunosistem koji nas štiti od bolesti. Ne postoje suplementi koji dokazano usporavaju razvoj Parkinsonove bolesti, ali naučnici istražuju neke od njih kako bi ustanovili kako utiču na ovu bolest.
Među njima su koenzim Q10, kreatin, kurkumin, vitamini C i E. Ipak, pre uzimanja bilo kog preparata obavezno se konsultujte sa svojim lekarom zbog mogućih nuspojava, pišu na sajtu parkinsondesease.net.
Vežbe za Parkinsonovu bolest
Vežbe su se pokazale kao dobar saveznik u borbi sa Parkinsonovom bolešću, a na saju clevlandclinic.org izdvajaju najbolje.
Aerobne vežbe – šetanje, vožnja bicikla, trčanje, aktivnosti u vodi podstiču rad kardiorespiratornog sistema, tj. pluća i srca. Aerobik najmanje tri dana u nedelji po 30-40 minuta može da uspori napredovanje Parkinsonove bolesti.
Trening snage – sopstvenom težinom tela ili spravama jačaćete mišićnu masu i snagu. Trening snage treba raditi dvaput nedeljno, prvo sa manjim brojem ponavljanja i opterećenjem. Jačanje mišića će popraviti držanje tela.
Trening fleksibilnosti – Istezanje dvaput nedeljno može da pomogne kod raspona pokreta, posebno istezanje veće grupe mišića po 30 do 60 sekundi.
Trening balansa – ovaj trening obično kombinuje prethodna tri vida vežbanja, a može biti ples, golf, boks bez kontakta, vežbe u vodi, tai či, joga, pilates.
Uznapredovala Parkinsonova bolest
Dijagnoza Parkinsonove bolesti često se doživljava kao smrtna presuda. Ipak, sama po sebi ova bolest nije fatalna. Međutim, iako ljudi ne umiru direktno od Parkinsonove bolesti, mogu da umru od komplikacija koje ona izaziva. Srećom, danas je umiranje od Parkinsonove bolesti sve dalje od realnosti jer većina može da živi dugo, skoro kao da bolest i nema. Lekovi i drugi tretmani mogu da ublaže simptome i poprave kvalitet života.
Na životni vek sa Parkinsonovom bolešću utiče više faktora, poput tipa Parkinsonove bolesti, uzrasta u kom se bolest javila, dostupnost nezi.
