Provodimo dane opterećeni brojevima. Koliko je sati? Koliko imam para u novčaniku? Koliko stanica ima do dolaska autobusa? Koliko košta doručak? Kolika je plata? Koliko si strana pročitao? Stalno merimo i brojimo nešto, ne ide nam to
loše, makar dok ne dođe vreme da pišemo tekstove i onda počnu muke. Naša prijateljica javila nam je najnoviji primer brljanja s brojevima. Nepažljivi urednici beogradskog “Kurira” nove su žrtve zamki koje postavljaju “bezobrazni” brojevi u srpskom jeziku. U tom dnevniku može se naći rečenica: “Među prvih deset zemalja porekla je i Kosovo sa 272 podnetih molbi.” Tako se vraćamo na naše često objašnjenje: uz broj jedan imenice i glagoli su u jednini, brojevi od dva do četiri zahtevaju dvojinu, a brojevi od pet pa naviše genitiv množine za imenice i srednji rod za glagole. Primera ima mnogo, najpoznatiji bi mogli biti “jedan Srbin, dva Srbina, tri Srbina, četiri Srbina, pet (ili više) Srba” ili “jedno jaje, dva jajeta, tri jajeta, četiri jajeta, pet, (ili više) jaja”. U složenim brojevima, kao što je u primeru iz naše štampe, imenice se menjaju kroz padeže zavisno od toga koja je poslednja cifra u broju, pa pošto je u broju dvesta sedamdeset dva to dvojka, onda se imenica mora s njom slagati. Pravilno bi dakle bilo da je pisalo: “Među prvih deset zemalja porekla je i Kosovo sa 272 podnete molbe.” Da je bilo tri molbe više, onda bi trebalo pisati “sa 275 podnetih molbi”, a da je bila jedna manje dobar oblik bio “sa 271 podnetom molbom”. Verovatno bi sve ovo bilo mnogo lakše shvatiti i manje bi se grešilo da priroda posla novinarskog nije danas prosto uništila lep pravopisni običaj da se brojevi pišu slovima.
Šta tek reći za prevodilački biser na Animal planetu gde su nas obavestili da “pod šume nije izdržao toliku kišu”? Ne znamo samo ko je radio tako loš pod po šumskom tlu kad nije znao da parket ne može da izdrži kišu. Usklobuči se, znate.
