Najveći promet putnika beleži se na relaciji između Brisela i Pariza, a vožnja super-brzim vozom između belgijske i francuske prestonice traje svega 80 minuta.
Prevoz žleznicom između Pariza i Brisela je toliko popularan da je avionska linija između dva grada odavno ukinuta, navodi "Dojče vele", uz opasku da iz belgijskog glavnog grada vozovi velike brzine svakodnevno idu i u pravcu Londona i Kelna i više drugih zapadnoevropskih centara.
Predstavnik nemačke železnice Andreas Hampreht tvrdi, međutim, da u Evopi "ima još dosta potencijala za dalji rast železničkog saobraćaja."
On ističe da se mora "još investirati u železničku infrastrukturu", jer tamo gde je to učinjeno ostvaren je u uspeh, kao na primer između Pariza i Štutgarta, gde železnički saobraćaj sada obuhvata više od 50 odsto prometa u odnosu na avionske linije.
"To je svakako veliki uspeh, pogotovu ako se zna da smo liniju (Pariz – Štutgart) otvorili 2007. i da na toj relaciji vozovi saobraćaju samo četiri puta dnevno", kaže Hampreht.
Britanski stručnjak za železnički saobraćaja Ričard Braun ističe da na kraćim relacijama vozovi emituju mnogo manje štetnih gasova nego avioni ili automobili.
Braun kao slabost u sadašnjem sistemu evropskog železničkog sobraćaja navodi nepostojanje zajedničkog internet portala i neke druge probleme u prekograničnoj saradnji.
Međunarodna saradnja je, u celini gledano, ipak sve bolja, a višejezična obaveštenja na francuskim brzim prugama su predstavljala pravu "kulturnu revoluciju" koja se prethodno dogodila i u Nemačkoj, tvrde sagovornici nemačkog radija.
