Dok sedi ispod suncobrana na obali Pariguza i zabacuje štap u društvu još nekoliko pecaroša, Živko Ilić iz Belog Potoka sanja da se riblja zajednica u Resničkom jezeru podmladi, a njegova voda prečisti. Ovaj zaljubljenik u Pariguz duže od dve decenije spokoj pronalazi pored mirne vode i nada se da će ovde moći da dolazi i ako se obistine dugogodišnje najave opštinskih vlasti o izgradnji sportsko-rekreativnog kompleksa na obali jezera. Ali, kao i njegova braća po štapu i kupači, voleo bi da prirodna oaza, s jedne strane omeđena šumom i udaljena 17 kilometara od centra Beograda, samo dobije parking, poneki restoran, bolje pristupe i da se osvetli. Bilo bi im, kažu, to draže od ogromnog sportskog centra koji bi potpuno izbrisao netaknutu prirodu koju toliko vole, piše Politika.
– Decenijama sam redovni posetilac Pariguza i ništa se ne menja osim količine smeća koju ostave pecaroši i izletnici. Ovde rade samo babuške, somovi, crvenperke, barske kornjače i divlje patke. Godinama se najavljuje uređenje jezera, a bog zna da li ću ja to dočekati – komentariše šezdesetpetogodišnji Živko dok sa udice skida ulovljenu babušku.
Renesansa od 15 miliona evraBudući sportsko-rekreativni centar Pariguz prostiraće se na oko 12 hektara, imaće više od 100.000 kvadrata, a vrednost investicije, računajući tu i trošak za otkup zemljišta, procenjuje se na 15 miliona evra. Kompleks je podeljen na tri sportsko-rekreativne celine sa hotelom, zabavnim parkom, terenima za boćanje, mali fudbal i košarku, ugostiteljskim objektima na vodi, stazama za šetnju i trčanje i vožnju bicikla. |
Pariguz je, uz Adu Ciganliju, najbliže beogradsko jezero, mnogi ne znaju da ono postoji. To ne čudi jer se do jezera probija mrežom uličica na kojima jedva mogu da se mimoiđu dva automobila. Putokaza nema. Obala je neosvetljena, bez prilaza i pešačkih staza. Takva slika akumulacije zapremine 242.700 kubnih metara, nastale osamdesetih godina prošlog veka posle izgradnje brane u Resniku, trebalo bi da se promeni kada budu podignuti sportski tereni, turističko naselje na sojenicama, hotel i restorani.
Opštinska vlast Rakovice Pariguz je odavno svrstala u prioritetne projekte i načinila je prve korake, istina još nevidljive na terenu, kako bi namamila investitore. Prošle godine finansirala je studiju izvodljivosti sportsko-rekreativnog kompleksa u Resniku, a odnedavno izrađuje plan detaljne regulacije. On će za 20 hektara uz veštačko jezero propisati parametre za izgradnju i trebalo bi da bude usvojen za godinu dana. Do tada vladajuća koalicija sačinjena od naprednjaka i demokrata očekuje da će uspeti da reši goruće probleme na lokaciji – da očisti jezero i izgradi kanalizaciju kako bi sprečila da otpadne vode iz septičkih jama pet kuća direktno otiču u jezero.
– Ono se napaja vodom iz tri izvora, ali je zagađeno jer su građani u vodu bacali smeće, stare veš-mašine, školjke automobila… Projekat čišćenja i sanacije korita je uradio Institut za vodoprivredu „Jaroslav Černi” i potrebno nam je oko 150.000 evra samo za taj posao. To opština ne može da finansira, ali se nadamo da ćemo uspeti da sa gradom i republikom nađemo način da to uradimo – kaže Vladan Kocić, predsednik opštine Rakovica.
Legende o imenuDve legende vezane su za nastanak imena Pariguz. Prema jednoj, ovo mesto prozvano je po zasedi koju su Srbi postavili Turcima u vreme Prvog srpskog ustanka i kuršumima im „potprašili” zadnjicu. Druga priča kaže da se tu nekada nalazilo lekovito blato, kojim su još Rimljani lečili šuljeve. |
Atraktivan položaj lokacije u podnožju Avale, samo kilometar udaljene od obilaznice oko Beograda i šest od autoputa E-70, i blizina centra grada aduti su za privlačenje investitora na koje računaju u opštini. Do sada su neformalno razgovarali samo sa Italijanima koji su čuli za potencijale Pariguza. Ozbiljnije strane i domaće ulagače Kocić očekuje pre isteka svog četvorogodišnjeg mandata, koji je preuzeo pre mesec i po.
– Lakše ćemo privući investitora ako obezbedimo uslove za ulaganje poput izrade planskog dokumenta, koji je osnov za bilo kakvu gradnju na Resničkom jezeru. Plan će, između ostalog, odrediti i granice parcela. Više od 90 odsto zemljišta je privatno vlasništvo, a samo placevi na 20 metara od vode pripadaju opštini. Investitori će moći da sa vlasnicima parcela direktno pregovaraju o otkupu, a deo za javne namene u kompleksu biće eksproprisan – ističe Kocić.
