"Glas kanadskih Srba" je samo jedan od tri srpska lista (pored "Politike" i "Amerikanskog Srbobrana") koji je doživeo da proslavi 75 godina postojanja, što ga svrstava u doajene kako domaćeg, tako i svetskog novinarstva.
Povodom ovog jubileja, treba podsetiti da je prvi broj "Glasa Kanade", kako se prvobitno zvao, objavljen 27. decembra 1934. u Torontu u tiražu od 15.000 primeraka, a pokrenuo ga je Božidar M. Marković, osnivač prvog ogranka Srpske narodne odbrane u Torontu (17. jul 1916) sa suprugom Milicom. On je ujedno bio i njegov prvi glavni urednik i izdavač. Cilj ovih novina bio je da ojača srpski identitet, patriotizam, zajedništvo i demokratiju
Talas emigracije koji je početkom 20. veka u Kanadu doneo i veliki broj srpskog življa, mahom zemljoradnika i radnika, koji su zbog posla bili razdvojeni po kanadskom prostranstvu, stvorio je potrebu za povezivanjem, očuvanjem i negovanjem nacionalnog identiteta. U otežanoj međusobnoj komunikaciji, kada je telefon bio luksuz za prosečnog emigranta, duboka potreba za razmenom informacija i težnja da sačuvaju svoje korene uslovila je pojavu srpskih novina.
"Često, vrlo često, glas našeg naroda, glas pravde, nije se mogao čuti. Osećali smo da treba da podignemo svoj glas, ali smo morali ćutati, jer nismo imali svoje novine u Kanadi kroz koje bi mogli govoriti, u kojima bi mogli otvoriti svoje srce, svoju dušu; kroz koje bi mogli izraziti svoje misli. Naš list služiće našem narodu u iseljeništvu, štitiće njegove interese i braniće čast imena našeg.
Širićemo ljubav i slogu, a strogo, bez milosti, osuđivati sejače mržnje i nesloge. Naš list će upućivati naš narod u iseljeništvu putevima koji su dobri i skretaće pažnju na duboke klance u koje probaju zavesti naš narod neprijatelji naši. Naš list će biti budni čuvar svih naših svetinja i narodnih dobara", zapisao je Božidar M. Marković u uvodnoj reči prvog broja "Glasa Kanade".
Od prvog broja je ovaj nedeljnik postao najveća nada srpskih iseljenika koji su ga prihvatili kao iskrenog prijatelja i zaštitnika. Bio je im parče otadžbine u tuđini. Kao takav, postao je deo srpske zajednice i član svake srpske porodice.
"Već od samog početka, ‘Glas’ je među svojim urednicima i saradnicima imao najbolja srpska pera iz Kanade, SAD, Evrope, Južne Afrike, Australije. Njegove stranice su bile pune mudrih misli, dokumenata, naučnih radova, političkih članaka, književnih radova i poezije. A, često se događalo da su njegovi tekstovi citirale i preuzimale druge novine.
Arhivska riznicaPosle Bože Markovića, smenjivali su se glavni urednici, a najduže se zadržao Bora Dragašević pune dve decenije, dok je njegova supruga Draga 22 godine uređivala englesku sekciju lista. Upravo zahvaljujući njoj, kao profesionalnom bibliotekaru, "Glas kanadskih Srba" je presnimljen na mikrofilmove (period od 1934. do 2006. godine). Komplet kopija ovih mikrofilmova Srpska narodna odbrana je poklonila Univerzitetskoj biblioteci u Torontu, Narodnoj biblioteci u Beogradu povodom stogodišnjice SNO, i Biblioteci i arhivu Kanade u Otavi, koji je upriličio veličanstvenu ceremoniju tim povodom, jer je ovo jedini srpski list koji se čuva u najvažnijoj kanadskoj ustanovi ovog tipa. |
Jednom prilikom u Otavi 1942. godine, šef Ratne kanadske cenzure, rekao je mom ocu Božidaru Markoviću: Vaš list je zabeležen kao najbolji i najbolje ocenjen nacionalni list od svih novina na stranim jezicima koje se štampaju u Kanadi", zapisala je u jubilarnom broju Olga B. Marković, kćerka osnivača "Glasa", koja i danas čuva bogatu arhivu svog oca.
Mnogo je poznatih imena koja su doprinela istoriji ovog lista svojim tekstovima, a među njima su bili i Isidora Sekulić, Rastko Petrović koji se potpisivao pod pseudonimom N.J. što je u stvari značilo – Nisam Ja, Miloš Crnjanski, Vane Ivanović, vladika Nikolaj Velimirović, ambasador Konstantin Fotić, major Živojin Knežević, prof. dr Đoko Slijepčević… Za ovaj list danas, na pirmer, pišu poznati profesor i pisac – protojerej Mateja Matejić i prof. dr Vasa Mihailović, koji je već punih šest decenija redovni saradnik "Glasa".
Deset godina od osnivanja, 6. januara 1944, "Glas Kanade" menja ime u "Glas kanadskih Srba". Od 15. novembra 1945, ove novine postaju zvanična publikacija Srpske narodne odbrane u Kanadi i tada je sedište premešteno iz Toronta u Vindzor. Izlazio je nedeljno od 1934. do 1983. kada je odlučeno da se štampanje vrati u Toronto i umesto nedeljnog, pređe na mesečno izdanje.
