Rimski car Neron, državnik poznat po svirepim ubistvima svojih protivnika (među kojima su bili i članovi njegove porodice), umislio je da je genijalni umetnik, i to širokog spektra, od kompozitora i pevača do pesnika i glumca.
Omražen u narodu a gladan aplauza često je nastupao pred publikom koja nije štedela dlanove i grlo da bi ovacijama ispratila svaku njegovu "umetničku" tačku, bez obzira šta o njoj mislila. Uprkos odsustvu talenta, Neron se okitio brojnim nagradama, među kojima su i lovorovi venci za pobede u trkama dvokolica iz kojih je inače ispadao, ali sudije nisu htele, niti smele da ga diskvalifikuju.
Da li su Neronovi obožavaoci bili prvi poltroni (ulizice, puzavci, beskičmenjaci, poslušnici, klimoglavci, mediokriteti koji odobravaju politiku svojih šefova ma kakva ona bila) zbog straha za život ili da bi očuvali svoje pozicije i karijere, ne znamo, ali znamo da je poltronstvo duboko ukorenjeno, da se upražnjava vekovima i preživljava u svim sistemima, svakoj politici i svakom vremenu, pa tako i u ovom našem, aktuelnom srpskom.
Poslednjih dana saradnici Aleksandra Vučića obnovili su staro takmičenje u zabrinutosti za premijerov politički i fizički integritet. Funkcioner njegove partije Miloš Vučević, inače gradonačelnik Novog Sada, pozvao je predsedništvo stranke da stane uz svog lidera, poručujući kako ne može i neće da prihvati da njegov gazda bude ostavljen na vetrometini da se sam bori protiv svih?!
– Ili ćemo stati uz Vučića i boriti se za promene, ili ćemo prihvatiti ideje svih štrajkača da Srbija treba da se vrati u stari sistem, sistem koji je inaugurisala DS, a to je sistem pljačke, korupcije i sveukupnog propadanja, ali ne mogu i neću da prihvatim da se krijemo od svojih političkih protivnika koji su ovu zemlju razorili i da ostavljamo Vučića da se sam bori protiv svih – zaključio je Miloš vojvođanski.
Ministar zadužen za radnike, neradnike, socijalne slučajeve, borce raznih vrsta i hvalospeve vladinoj politici Aleksandar Vulin nije mogao da dozvoli da mu neko preotme mesto glavnog među slatkorečivim čuvarima Vučićevog lika i dela, pa se već sutradan oglasio. Ovog puta ozbiljno se zabrinuo ne za političku budućnost premijerovu, već za njegov život koji je, smatra Vulin, posebno ugrožen nakon što su žandarmi (ne)namerno pretukli brata mu Andreja za vreme gej parade u Beogradu. Vulin kaže da je tom pendrečenju prethodila "višemesečna kampanja protiv cele porodice predsednika vlade" i zaključuje kako "mnogima ne odgovara da Srbija ima premijera koji ima veliku podršku u narodu, te se zato s Vučićem obračunavaju napadima na njegovu porodicu".
Taman kada je pomislio da mu u tome nema ravnog, javio se aktuelni ministar odbrane Bratislav Gašić, takođe zabrinut za život premijera, i sa adrese Generalštaba Vojske Srbije poručio kako će učiniti sve da Vučić bude bezbedan! Tako je "smirio" poslanika u Skupštini Srbije, stranačkog kolegu Dragana Šormaza (onog što se ranije kleo u Koštunicu) koji tvrdi kako "neki ljudi žele da eliminišu premijera Aleksandra Vučića kako bi se vratili u politički život".
Čemu ovolika briga za apsolutnog gospodara države, šefa svih njenih institucija i službi, posebno onih bezbednosnih? Da li se Miloš bori za premeštaj u Beograd, Vulin za drugu funkciju, Gašić za opstanak u fotelji ministra vojnog, a Šormaz ni za šta, ili jednostvano vole svog vođu i hoće tu ljubav da podele sa nama? Ili je posredi ipak nešto drugo?!
Možda premijeru ipak ponestaje podrške, domaće i inostrane, bez obzira na sva istraživanja javnog mnjenja koje provode anonimne agencije i uprkos uveravanjima njegovih analitičara kako je Aleksandar Veliki i dalje glavna zvezda u svetskim centrima moći?!
Hoće li mu prilika da sa Putinom (a možda i sa Obamom) zajedno paradira u Beogradu povratiti samopouzdanje i demantovati zle jezike koji tvrde kako su međunarodni sponzori ipak počeli da ga puštaju niz vodu?!
