Svaki Srbin optužen da je počinio ratni zločin na Kosovu unapred je osuđen na dugogodišnju kaznu zatvora, a poruke prištinskih vlasti o ratnim zločinima i genocidu jasno daju do znanja pravosuđu da Srbi nemaju pravo na pravično suđenje, smatra advokat Ljubomir Pantović.
Nakon što je u Istoku pre nekoliko dana uhapšen Časlav Jolić dok je obavljao uobičajene administrativne poslove, pod sumnjom za navodno maltretiranje civila tokom 1998. godine, jasno je da se nastavlja pretnja Srbima da mogu bez konkretnih dokaza da budu lišavani slobode.
Iz Kancelarije za Kosovo i Metohiju naveli su da je ovo šesti po redu slučaj da se Srbi preko noći okrivljuju za navodne ratne zločine, po iskazima svedoka koji se pojavljuju posle 20 i više godina od navodno učinjenog dela, a u momentu kada okrivljeni najčešće potražuju svoja zakonita prava i imanje na Kosovu.
Advokat Ljubomir Pantović koji zastupa neke od optuženih Srba kazao je za Kosovo onlajn da je način na koji kosovski sudovi sude Srbima za ratne zločine ustvari inkvizicija.
– Ta suđenja nisu pravična. Svaki Srbin uhapšen pod sumnjom, a kasnije i pod optužbom za ratne zločine je unapred osuđen. Pitanje je samo kolika će biti kazna. Na osnovu mog iskustva, kada su Srbi u pitanju, apsolutno nema pravičnog suđenja – rekao je Pantović.
Prema njegovim rečima, niko ne može da ospori da je na Kosovu bilo zločina za vreme rata, na štetu Albanaca i na štetu Srba, naravno. Ali, politički lideri na Kosovu svakodnevno šalju jasne poruke pravosuđu da na Kosovu mora biti što više osuđenih Srba za ratne zločine kako bi opravdali svoje govore o ratnim zločinima i genocidu.
– Na Kosovu je poslednjih godina stvorena takva atmosfera kada se tiče ratnih zločina, u kojoj najviši zvaničnci Kosova, pre svega predsednica, u svakoj prilici šalju poruke organima pravosuđa na Kosovu o nekažnjivosti ratnih zločina, o genocidu Srba na Kosovu, o ratnim zločinima Srbije na Kosovu, o žrtvama koje nisu dobile pravdu, odnosno njihove porodice. Te poruke su upućene sudovma i nakon njih ne postoji šansa da se Srbima sudi fer i pošteno. Unapred su svi osuđeni – kazao je Pantović i dodao da se sa svih komemoracija i obeležavanja godišnjica stradanja šalju poruke koje utiču na rad pravosuđa.
Istakao je da su često sudije i tužioci ostrašćeni, ali i oni koji bi sudili i radili pravično, nemaju hrabrosti. U takvoj atmosferi je svaka presuda na štetu optuženih.
Pantović je naveo da se neretko u toku procesa pojavljuju iznenadni svedoci, čiji se iskazi, ukoliko su protiv optuženih Srba, uzimaju kao presudni, a svi oni u korist optuženih, odbacuju.
– Jedan od skorijih je slučaj Gorana Stanišića iz sela Slovinje kod Lipljana čiji sam ja branilac. Glavni svedok optužbe je žena kojoj je aprila 1999. godine ubijeno pet članova porodice. Do hapšenja Gorana Stanišića ona je dala pet izjava istražiteljima Haškog tribunala, istražiteljima UNMIK-a , Euleksa, tužilaštvu. U svih pet izjava pominjala je druge ljude, nijednom nije pomenula Gorana Stanišića. Kada je on uhapšen jula 2019. godine, ona govori “Da bio je to Goran Stanišić”. Svih pet izjava se sklanjaju sa strane i ostaje samo najnovija gde ona optužuje Stanišića – rekao je on.
Goran Stanišić je 4. oktobra osuđen na 20 godina zatvora, iako je Vrhovni sud Kosova odlučio da najviša kazna za ratne zločine može biti do 15 godina, a kako kaže Pantović, Stanišić i on, kao njegov advokat, još uvek nisu dobili presudu.
Kako ističe, na udaru su uglavnom Srbi koji traže povraćaj uzurpirane imovine. Jedan od primera je slučaj Duška Arsića koji je pokrenuo krivični postupak zbog uzurpaciju imovine, a 8. Decembra 2021. godine uhapšen je na prelazu Jarinje u prisustvu dvoje maloletne dece, nakon što je protiv njega podneta prijava za navodni ratni zločin.
– Sada je uhapšen čovek koji je došao na Kosovo da odradi ostavinski postupak. Da je on činio zločine na Kosovu siguran sam da se ne bi vratio među svoje komšije. Nadam se da grešim, ali bojim se da je i Joliću presuda već napisana – rekao je advokat.
Pantović je naveo da čak i kada ne postoje dokazi koji ukazuju da su optuženi počinili ratni zločin, sudovi na osnovu neistinitih iskaza svedoka koji se iznenada pojavljuju, donose odluke na štetu Srba, što nije praksa nigde u svetu.
– Imamo slučaj Zorana Đokića iz Peći koji je osuđen na 12 godina zatvora bez jednoj jedinog dokaza. Krunski svedok, očevidac ubistava u Peći za koje je Đokić osuđen, kazao je da Đokić nije čovek koji je ubio Albance u Peći. Nakon što je optužnica tužilaštva propala, advokat optuženih doveo je dva nova svedoka, koji su tvrdili da su oni žrtve ratnog zločina Đokića, a svih ovih godina nisu prijavili slučaj, jer se to nije ni desilo. Na osnovu dva lažna iskaza nijedan sud u svetu ne bi doneo ovakvu presudu – istakao je on.
Dodao je da kosovske vlasti koriste svaku priliku da pričaju o ratnim zločinima, a da je mali broj osuđenih, zbog čega su frustrirani.
– Forsiraju najteži mogući termin “genocid”, a u Haškom tribunalu, koji je sudio funkcionerima Srbije za Kosovo, nije bila nijedna optužnica za genocid – podsetio je Pantović.
Smatra da se i oni najbanalniji slučajevi koji nemaju veze sa ratnim zločinim “stavljaju na vrat” Srbima, a kao primer naveo je slučaj Nenada Arsića koji je osuđen na šest godina zatvora.
– On je terao Albance da pevaju sa njim, a kada su odbili pretukao ih je, zbog čega je osuđen za ratni zločin. Jeste neljudsko ponašanje, ali ratni zločin nije. Sve što je bilo na štetu Albanaca, danas se tereti kao ratni zločin – kaže Pantović.
Među osuđenima je i Jovan Vukotić koji je optužen da je učestvovao u tri događaja, a Pantović je istakao da je to urađeno sa namerom da sud ima tri presude za ratni zločin, umesto da spoje u jednu optužnicu.
Darko Tasić iz Male Kruše osuđen je na 22 godine, po žalbi presuda je smanjena na 11 godina, dok je Zlatan Krstić iz Nerodimlja osuđen na 14 godina zatvora.
