Predsednik Francuske Emanuel Makron i još trinaest svetskih lidera identifikovani su u evidenciji onih koji su bili na meti softverskog programa za špijuniranje “Pegaz” koji je zainteresovanima prodavala izraelska firma NSO, piše britanski Gardijan.
Južnoafrički predsednik Siril Ramafosa i pakistanski premijer Imran Kan takođe su navedeni u podacima, koji uključuju diplomate, vojne šefove i visoke političare iz 34 zemlje.
Lista špijuniranih uz pomoć “Pegaza” uključuje brojeve koje su odabrale vlade klijenti NSO grupe, izraelske špijunske kompanije, ali to ne znači da su njihovi telefoni nužno bili hakovani.
NSO insistira da baza podataka “nema nikakve važnosti” za kompaniju i tvrde da francuski predsednik Emanuel Makron nije bio “meta” nijednog kupca, što znači da kompanija poriče da je izabran za nadzor pomoću njihovog špijunskog softvera.
Činjenica da se neki broj pojavio na listi ni na koji način ne potvrđuje da je taj broj izabran za nadzor pomoću “Pegaza”.
Ipak, veruje se da lista ukazuje na pojedince koje su vladini klijenti NSO identifikovali kao osobe od interesa, ali uključuje i ljude koji su bili meta nadzora, prema forenzičkoj analizi njihovih telefona.
NSO insistira da su od svojih klijenata tražili da moćne špijunske alate koriste samo za legitimne istrage terorizma ili zločina.
Gardijan i drugi medijski partneri identifikovali su one vlade za koje se veruje da su odgovorne za odabir pojedinačnih brojeva u podacima pažljivim ispitivanjem obrazaca izbora.
Ko je sve bio na listi osoba od “posebnog interesa”
Tako izveštavaju da su na listi političara koji su špijunirani južnoafrički predsednik Siril Ramafosa, kojeg je, čini se, za praćenje izabrala Ruanda 2019. godine.
Emanuela Makrona, prema pisanju Gardijana, kao osobu od interesa izabrao je Maroko 2019. godine.
“Ako se to dokaže, to je vrlo ozbiljno i svu pažnju ćemo usmeriti na ova medijska otkrića”, rekao je jedan zvaničnik Jelisejske palte.
Generalni direktor Svetske zdravstvene organizacije Tedros Adanom Gebrejesus takođe je bio “interesantan” za Maroko 2019. godine.
Saada Haririja, koji je prošle nedelje podneo ostavku na mesto premijera Libana, pratili su Ujedinjeni Arapski Emirati 2018. i 2019. godine.
Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel, u vreme kada je bio belgijski premijer 2019. godine, bio je osoba od interesa za Maroko.
Na meti je bio i sam marokanski kralj Mohamed Šesti, kojeg su pratile snage bezbednosti u toj zemlji, kao i marokanski premijer Sadedin Otmani.
Premijer Pakistana Imran Kan bio je interesantan Indiji takođe 2019. godine.
Broj bivšeg meksičkog predsednika Felipea Kalderona bio je 2016. i 2017. godine odabrao je onaj za koga se veruje da je bio meksički klijent tokom perioda kada se njegova supruga Margarita Zavala kandidovala za najviši politički položaj u zemlji.
Dugogodišnji američki diplomata i glavni pregovarač između SAD i Irana Robert Mejli takođe je bio interesantan za Maroko ali izraelska NSO grupa tvrdi da su njihovi klijenti sprečeni da primene softver na američke brojeve.
Demanti prozvanih vlada i NSO
Forenzička ispitivanja uzorka od 67 telefona koji pripadaju aktivistima za ljudska prava, novinarima i advokatima, otkrila su da je 37 sadržalo tragove hakovanja uz pomoć “Pegaza” ili bar pokušaja hakovanja. Analizu je uradila bezbednosna laboratorija Amnesti internešnala, tehnički partner na projektu.
Procureli podaci takođe sugerišu da su Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati razmatrali nadzor nad egipatskim zvaničnicima, uprkos bliskim vezama obeju država sa egipatskim predsednikom Abdelom Fatahom al Sisijem.
Među brojevima koje je klijent NSO-a, za koga se veruje da je saudijska vlada, izabrao za osobe od interesa, bio je i egipatski premijer Mostafa Madbouli.
Veruje se da su i Saudijska Arabija i UAE za kandidata od interesa za svoje vlade izabrale i predsednika Iraka Barhama Saliha, koji je blizak Sjedinjenim Državama. Na spisku se pojavio i Salihov britanski broj telefona.
Ni Saudijska Arabija ni UAE nisu komentarisali ove navode.
Vlasti Ruande odlučno su porekle da imaju pristup tehnologiji NSO grupe, ali se već dugo sumnja da su klijent te izraelske firme. Analiza procurelih podataka pokazuje da je Ruhakan Rugunda izabran za kandidata za potencijalni nadzor 2018. i 2019. godine, kada je bio premijer Ugande.
Maroko je porekao da je špijunirao bilo kog stranog lidera, uz tvrdnju da su novinari koji istražuju NSO bili “nesposobni da dokažu da je njihova zemlja imala bilo kakav odnos” sa izraelskom kompanijom.
Ali analiza objavljenih podataka pokazala je da se čini da je Maroko na desetine francuskih zvaničnika naveo kao kandidate za mogući nadzor, uključujući i predsednika Emanuela Makrona.
Ni Indija ni Pakistan nisu posebno komentarisali tvrdnje da je Delhi možda izabrao Kana za nadziranje. Indija je rekla da ima dobro uspostavljene protokole za presretanje koji zahtevaju odobrenje visoko rangiranih državnih ili regionalnih zvaničnika, i to iz “jasnih razloga i samo u nacionalnom interesu”.
Nekoliko državnih agencija u Meksiku nabavilo je špijunski softver „Pegaz”, počevši od ministarstva odbrane 2011. godine, a sveprisutna korupcija u zemlji izazvala je zabrinutost da bi mogao završiti u pogrešnim rukama.
U svojoj izjavi, NSO je rekao da lista koja je procurila “nije lista ciljeva ili potencijalnih ciljeva kupaca NSO”.
Preko svojih advokata, NSO je saopštio da su iznete “netačne pretpostavke” o tome koji klijenti koriste tehnologiju kompanije.
Rečeno je da je broj od 50.000 preuveličan i da lista ne može biti lista brojeva “na meti vlada koje koriste ‘Pegaz’”.
Nakon pokretanja projekta “Pegaz” osnivač i izvršni direktor NSO-a Šalev Hulio je rekao da procureli podaci “nemaju nikakav značaj za NSO”, ali je dodao da je “veoma zabrinut” zbog izveštaja i obećao je da će ih sve istražiti.
“Shvatamo da bi u nekim okolnostima naši kupci mogli zloupotrebiti sistem”, rekao je Hulio.
