Pandemija koronavirusa, strah ljudi od neizvesnosti i ograničeno kretanje mnogi ljudi teško podnose. Okolnosti u kojima se ceo svet našao, nagomilani stres, ubrzani puls i gubljenje daha usled panike vidno utiču i na zdravlje srca.
Međutim, postoje metodi kojima se može regulisati rad najvažnijeg organa u ljudskom telu i smanjiti štetan uticaj anksioznosti.
Ubrzan rad srca povezan sa bolestima kardiovaskularnog sistema
Anksioznost je jedan od faktora koji prouzrokuju tahikardiju, osnosno ubrzan rad srca. Ako stanje potraje u dužem razdoblju, povećava se rizik od srčanih bolesti.
Nedavno istraživanje pokazuje da ljudi koji se suočavaju s anksioznošću imaju 26 odsto veći rizik od bolesti koronarne arterije, najčešćeg oboljenja srca.
“Current Psychiatry Reports” objašnjava da su anksiozni poremećaji usko povezani sa prekidom rada srca i kardiovaskularnim oboljenjima.
Kako da smirite srce usled panike?
Američka organizacija za anksioznost i depresiju kaže da se bol u grudima i poremećaj srčanog ritma javlja kao posledica povećanja broja otkucaja. Napad panike može da se pretvori i u srčani udar.
Psihijatar Brajan Ajzakson kaže da prvi korak podrazumeva lečenje anksioznosti. Tretman se sprovodi kognitivnom bihevioralnom terapijom, antidepresivima ili kombinacijom ove dve metode lečenja.
Pored kognitivne bihevioralne terapije postoje i druge metode za regulisanje nepravilnog rada srca. Intervencije snižavaju puls, ali i pomažu osobi da upravlja anksioznošću.Vremenom ova veština smanjuje rizik od opasnih oboljenja.
Fizička aktivnost
Vežbanje je korisna metoda u smanjenju stresa i anksioznosti. Analiza časopisa “Depression and Anxiety” otkriva da su ljudi koji se bave fizičkom aktivnošću manje uznemireni u poređenju s drugim osobama.
Ajzakson kaže da fizička aktivnost smanjuje anksioznost. Redovno vežbanje snižava puls u trenucima mirovanja, što ga čini jednim od najvažnijih faktora za očuvanje zdravlja srca.
Duboko disanje
Metode opuštanja kao što su duboko disanje i progresivno opuštanje mišića, smanjuju anksioznost, a samim tim i regulišu broj otkucaja srca. Duboko disanje pomaže u stimulaciji vagus nerva.
Aktivnosti ovog dela nervnog sistema smanjuju količinu supstanci u telu koje prouzrokuju emotivni naboj. Smanjuje se broj otkucaja srca i nivo krvnog pritiska, a povećava količina neurotransmitera odgovornih za smanjenje anksioznosti.
