Srbija se dugo premišljala, ali je Krizni štab na kraju prelomio, pa se i mi polako spremamo za uvođenje kovid-propusnica. Premijerka Srbije Ana Brnabić je predočila da će sve biti u skladu sa Ustavom.
– Pojačaćemo kontrolu mera. Prvo idemo ovako, a onda restriktivno. Pripremamo se za uvođenje kovid-sertifikata. O tome ćemo odlučiti za nekoliko dana, prvo razgovaramo sa inspekcijama. Da bi bilo u skladu sa Ustavom uvešće se prvo u prostorima u kojima ljudi ne moraju da borave, to su noćni klubovi, barovi, kafići i restorani – rekla je predsednica Vlade Srbije.
Ona je istakla da ne možemo sebi da dozvolimo mere kao u jeku pandemije i navela da je vakcinacija jedina mera.
– Epidemiološka situacija se dodatno usložnjava. Jedini odgovor je vakcinacija. Trenutno je vakcinisano 52 odsto ljudi makar prvom dozom, dok je revakcinisanih 50,1 odsto. Trećom dozom je vakcinisano otprilike šest odsto. U 71 lokalnoj samoupravi imamo više od 50 odsto vakcinisanih, dok je u samo tri beogradske opštine, Starom Gradu, Savskom Vencu i Vračaru cepivo dobilo više od 70 odsto. Najlošiji je Tutin sa 16 odsto imunizovanih, pa Novi Pazar, Lajkovac, Mionica, Ub i Ljig – navela je premijerka.
Gledano u brojkama čak 98 učenika u Srbiji je nevakcinisano, kao ni 48 odsto prosvetnih radnika. Kad je reč o zdravstvu vakcinu nije primio 31 odsto medicinskih tehničara, dok je među lekarima broj neimunizovanih 22 odsto.
Inače, kovid-propusnice već funkcionišu u Nemačkoj, Francuskoj, Austriji i drugim zemljama, dok je Engleska odustala od uvođenja korona sertfikata.
U Srbiji kovid-propusnice dobile bi osobe koje su vakcinisane sa obe doze, ljudi koji su preležali COVID-19, u poslednjih šest meseci (na primer), kao i oni koji imaju negativan PCR ili antigenski test star tri do sedam dana.
Važile bi u kafićima, restoranima, noćnim klubovima, bioskopima, pozorištima, utakmicama, muzičkim festivalima, sajmovima, zatvorenim bazenima i teretanama.
Elektronske i papirne
Kovid propusnice mogle bi da se izdaju u dva oblika – elektronskom i papirnom.
Elektronski se najviše koriste u mnogim evropskim zemljama, a najlakša je njegova primena na mobilnim telefonima. Papirne bi, izvesno je, bile masovnije kod starijih sugrađana.
