Gojaznost, osim što je faktor rizika je i bolest, ističe za “Vesti” primarijus dr Nada Macura, specijalista kardiologije i ukazuje da oni sa prekomernom težinom treba da se leče uz kontinuiranu stručnu brigu, odnosno asistenciju endokrinologa, dijabetologa i psihologa.
– Ako je nečija težina mnogo iznad granica koje je propisala Svetska zdravstvena organizacija, reč je o debljini koja izaziva niz poremećaja u organizmu, ali i bolesti kao što su dijabetes, srčana oboljenja, infarkt srca i moždani udar – priča ona.
Kao vodeće faktore u nastajanju gojaznosti navodi loš način ishrane i smanjenu fizičku aktivnost, a kako ističe, do prekomerne telesne težine mogu da dovedu psihološki poremećaji.
– Psihološki momenat bitno utiče na nagomilavanje kilograma, a od uticaja može da bude i dijetoterapija ako je nepravilna ili je ne prati fizička aktivnost – kaže i dodaje da do gojaznosti mogu dovesti negativne i nerešene situacije i stresovi, poput gubitka posla i brige za porodicu.
Vaspitanje i promena društvenih normi, prema njenim rečima, igraju veliku ulogu u izbalansiranoj ishrani i vođenju zdravog života.
– Ako je u porodici pravilo da svi imaju veće obroke, onda čak i decu u najranijem dobu teraju da uzimaju ne samo više nego što im treba, već i hranu koja nije za njihov uzrast. Ukoliko unos veće kalorijske vrednosti ne prati fizička aktivnost ili bavljenje sportom kao društvena aktivnost, kilogrami se gomilaju, a kasnije je teško promeniti te loše navike. Zato treba uticati na roditelje da usvoje pravilan način ishrane od najranijeg životnog doba deteta – priča nam dr Macura.
Svima koji hoće dobru liniju, poručuje da se treba držati one narodne i “probušiti kašiku”. To bi podrazumevalo manje porcije, odnosno sipanje hrane do linije prelaza u širi deo tanjira, obavezan doručak, kao prvi energetski unos u novom danu, a za večeru smanjiti uobičajene porcije.
– Kod dece u razvoju treba balansirati u načinu ishrane zbog rasta i razvoja. Kod starijih treba gledati na neki način da se poboljšava “terapija” i da uz zdravu ishranu ide fizička aktivnost. Takav vid, inače, treba da bude zastupljen kod svih, s obzirom na to da kod radno sposobnog stanovništva, danak uzima, dugo sedenje pred kompjuterom ili neki rad za stolom, što može da dovede do kardiovaskularnih i problema sa zglobovima i kičmom, a zbog dugog gledanja u ekran i do očnih bolesti – objašnjava nam.
Šetnja je važna, posebno za starije osobe kao najprimereniji oblik rekreacije koji treba da bude kontinuiran i u skladu sa godinama života, krvnim pritiskom i drugim bolestima koje imaju. Hodanje treba da se počne sa pola sata i da se postepeno povećava do 60 minuta.
Kao kardiolog, naša sagovornica ne preporučuje teške fizičke aktivnosti kod onih koji imaju bilo kakva kardiovaskularna oboljenja.
– Pošto sve zavisi od osobe do osobe, najbolje je konsultovati se sa svojim lekarom o fizičkoj aktivnosti.
Depresija jača apetit
Depresija i stres neretko, kaže dr Nada Macura, dovode do pojave pojačanog apetita.
– Unosom više hrane se leči problem psihološke prirode. Svako ko se nađe u takvoj situaciji treba da pokuša da izbegne da, kako se to kaže “jede na nervnoj bazi”, jer ne da neće rešiti problem, već će imati novi, a to je prekomerna telesna težina – priča ona.
Udar na muški struk i ženske noge
Dr Nada Macura objašnjava razlike u gojenju “jačeg” i “lepšeg” pola.
– Postoje različiti tipovi gojaznosti. Kod muškaraca je prisutnija prekomerna težina, odnosno nakupljanje masti oko struka, dok su žene više izložene nagomilavanju masnog tkiva na kukovima i nogama, što bi se moglo okarakterisati kao ženski tip gojaznosti – objasnila je ona.
Kriva i genetika
Naša sagovornica napominje da je, nažalost, kod nekih ljudi genetika kriva za prekomernu težinu, odnosno u porodicama gde ima gojaznih, potomstvo je može naslediti, pa je teže, ali ne i nemoguće držati kilograme pod kontrolom.
– Da bi se to izmenilo, treba da se promeni način ishrane koji podrazumeva više vlakana, a manje masti i šećera. Pridruženi element tom načinu ishrane je svođenje energetskog unosa hrane i pića koliko god je moguće – savetuje naša sagovornica.
