Gojaznost je širom planete u stalnom porastu i ne samo da postaje jedan od najvećih zdravstvenih problema, već stručnjaci sve češće govore o prekomernoj težini kao o pandemiji novog milenijuma.
Broj gojaznih je u protekle tri decenije zabeležio neverovatan skok sa 857 miliona, koliko ih je bilo 1980, na blizu dve i po milijarde poslednjih godina. U svetu je 39 odsto prekomerno uhranjenog punoletnog stanovništva, a Evropa se u prethodne dve decenije suočila sa trostruko uvećanom gojaznošću.
Svetska zdravstvena organizacija je upozorila da se broj gojaznih utrostručio od kraja 80-ih, a projekcije govore da bi ovim tempom u narednim decenijama čak trećina svetska populacije mogla da bude debela. Kao posebno zabrinjavajući, SZO ističe podatak da 75 procenata “obolelih” od prekomerne telesne mase nije svesno svog problema, a svaki peti ne preduzima nikakve mere na tom planu.
Neverovatan je i podatak da je na svetu je gotovo dva i po puta više gojaznog od neuhranjenog stanovništva i da više ljudi umire zbog prekomernog jela nego od gladi. Alarmantno je da u svetu, od posledica debljine u jednoj godini, umre blizu četiri miliona ljudi.
U vrhu su Amerikanci koji su u proseku teški 89 kilograma i skoro trećinu gojaznih, među odraslima, a prate ih Australijanci sa 86, dok su treći dugo bili Britanci sa 84 kilograma. Mnogo gojaznih imaju i Nemci, Irci, Česi. Poslednje istraživanje evropske statističke agencije Eurostat govori da je svaka šesta osoba u Evropskoj uniji je gojazna, što je oko 15,9 odsto populacije Starog kontinenta. Debljina je izraženija među starijem i manje obrazovanim stanovništvom.
Ovo istraživanje je pokazalo da su građani Malte iskočili na prvo mesto najdebljih evropskih nacija sa 26 odsto, a u proseku su najmršaviji
stanovnici Rumunije sa 9,4 odsto gojaznih, Italijani sa 10,7 i Holanđani sa 13, 3 odsto. U vitkije nacije spadaju i stanovnici Španije sa prosečnom težinom od oko 75 kilograma.
Statističari su našli i jasnu vezu između obrazovanja i debljine. Među niskoobrazovanima procent gojaznih je 19,9, a među visokoobrazovanima 11,5.
Eurostat objašnjava da je što je grupa starija, to je broj onih sa prekomernom težinom veći. Podaci kažu da je 5,7 odsto osoba do 24 godine gojazno, a između 65 i 74 godine problem sa viškom kilograma ima 22,1 odsto.
Osobe se smatraju gojaznima kada njihov indeks telesne mase, mera koja se dobija kada se telesna masa osobe u kilogramima podeli kvadratom visine te osobe u metrima, prekorači 30 kg po metru kvadratnom. Gojaznost je svako povećanje telesne težine za deset i više odsto od idealne težine. Prekomerna težina sa sobom nosi je veliki broj oboljenja koja vremenom mogu odvesti u smrt.
Kada je reč o “težini” stanovništva Srbiji, beleži se 20,8 odsto onih sa viškom kilograma. Najnovije istraživanje Republičkog zavoda za statistiku pokazuje da su u manjini “normalno uhranjeni” kojih je 40,5 odsto uzrasta 15 i više godina, dok više od polovine, odnosno 57,1 ima višak kilograma, od čega predgojazni čine 36,3 odsto, a gojazni petinu stanovništva. U Vojvodini je znatno više gojaznih, 25,4, u Južnoj i Istočnoj Srbiji 23,1 odsto i to u svim dobnim grupama od 45 do 84 godine. Među među siromašnom populacijom ih je 25,7, a gledano u vangradskim naseljima 23,6 odsto.
Za razliku od gojaznosti koja je kod oba pola bila približno ista sa 21,7 odsto muškaraca i 20 odsto žena, pregojaznost je češća kod jačeg pola sa 43,4 odsto u odnosu na lepši pol čiji je procenat 29,9.
Istraživanje pokazuje da se gojaznost srpskog stanovništva u 2019. neznatno razlikuje u odnosu na 2013. godinu kada ih je bilo 21,2 odsto, ali značajno je veći u odnosu na 2006. kada je onih sa viškom kilograma bilo 17,3 odsto.
Pogubna “brza hrana”
Nauru, ostrvska državica u Tihom okeanu nedaleko od Ekvadora takođe se svrstala među najgojaznije nacije na svetu. Stručnjaci kažu da je Nauru dokaz lošeg uticaja hrane na stanovništvo, jer se ispostavlja se da je do naglog rasta broja debelih ljudi u ovom veku došlo kada je “brza hrana” sa zapada stigla i u ovaj kraj sveta.
Ugrožena i deca
U Srbiji procenat gojazne dece uzrasta od pet do 14 godina iznosi 12,9 odsto dok je umereno gojazne 16,6. Važno je znati da je značajno veći procenat gojazne dece 21,1 odsto zabeležen među decom uzrasta od pet do šest godina. Registrovan je i porast procenta gojazne dece uzrasta od sedam do 14 godina.
