U okviru obeležavanja Dana primirija i sećanja na hrabre ratnike Velikog rata položeni su venci na memorijalni Sveti krst, spomen-obeležje podignuto na mestu gde su sahranjeni srpski i ruski ratnici iz Prvog svetskog rata koji se nalazi na rusko-srpskom oficirskom groblju na Glavnom frankfurtskom groblju.
Vence su, već po tradiciji, tačno u 11 časova položili, Branko Radovanović, generalni konzul Srbije, Ivan Hotuljev, generalni konzul Ruske Federacije u Frankfurtu i potpukovnik Dejan Bulajić, vojni izaslanik Srbije u Berlinu. Parastos junacima služili su otac Simon Turkić i otac Neđeljko Đokić, sveštenici Crkvene pravoslavne opštine Frankfurt. Komemoraciji su prisustvovali i predstavnici Srba i Rusa u rasejanju.
– Danas, ovog 11. novembra, kao generalni konzul Republike Srbije u Frankfurtu osećam ponos jer se srpska zajednica okupila kod svetog mesta za nas Srbe u ovom delu Nemačke i odala poštu najhrabrijim sinovima otadžbine koji su pre 103 godine položili živote za slobodu svoga naroda. Od kada je postavljen Sveti krst, koji simbolizuje znak prijateljstva srpskog i ruskog naroda, sa nama su uvek bili predstavnici ruskog konzulata, a danas je venac položio Ivan Hotuljev, generalni konzul Ruske Federacije, što govori o značaju ovog svetog mesta za oba naroda – rekao je Branko Radovanović, generalni konzul Srbije.
Ivan Hotuljev, generalni konzul Ruske Federacije u pokrajinama Hesen i Baden Virtemberg je u izjavi za Vesti prvo zahvalio kolegi Radovanoviću na pozivu da prisustvuje komemoraciji.
– Sa zadovoljstvom sam došao. Ova manifestacija je postala tradicija i to je naša zajednička istorija i sećanje na naše heroje moramo da sačuvamo. Veoma cenim što naši srpski prijatelji podržavaju ovaj događaj – rekao je Hotuljev.
Potpukovnik Dejan Bulajić podseća da se pomeni srpskim borcima održavaju na više mesta u Nemačkoj.
– Drago mi je da se ovakva manifestacija organizuje u ovom delu Nemačke, gde je brojna naša dijaspora. Prisustvujemo takođe i sličnim manifestacijama, na primer u Osnabriku, gde je u porti naše crkve sahranjen naš ceo generalštab iz vremena Prvog svetskog rata, koji je stradao u zarobljeništvu. Slično imamo i u Kenigsbruhu gde je takođe bilo polaganje venaca naše ambasade, kao i u Hamburgu. Spomenik Sveti krst je veličanstveno urađen kao i organizacija ove manifestacije – rekao nam je potpukovnik Bulajić.
Komemoraciji su prisustvovali Galina i Vinko Ostojić, Ruskinja i Srbin, bračni par. Galina je iz Moskve i otkriva nam da je u vreme bombardovanja Srbije 1999. godine radila kao medicinska sestra u Beogradu. U vreme najjačih udara Nato avijacije Galina je dobila poziv iz ruske ambasade u Beogradu da se evakuiše u Rusiju, što je odbila.
– Na ovom događaju sam prvi put i ja. Prisustvo dva generalna konzula iz naših zemalja nam govori da su ta dva pravoslavna naroda čvrsto vezana i uvek smo se podržavali kada je bilo najteže. Ja volim Srbiju i srpski narod. To je hrabar narod kao što je i ruski. U Srbiji sam radila 25 godina i kada su me pozvali da odem iz Beograda zbog bombardovanja, naravno da sam odbila. Ni kao Ruskinja, a ni kao medicinska sestra ne bih nikada napustila srpski narod – kaže nam Galina.
Njen suprug Vinko u potpunosti podržava Galinu, a za dolazak na komemoraciju ima i poseban motiv.
– Moj deda je učestvovao u probijanju Solunskog fronta u Prvom svetskom ratu. Došao sam danas da odam poštu i njemu i drugim hrabrim vojincima iz tog vremena. Ovo je odlično organizovano i treba da dođe još više ljudi, a pogotovu mlađi naraštaj da nauči više o istoriji oba naroda – poručuje Vinko.
Sveti krst
O Svetom krstu, koji je postavljen 2018. godine, kada je obeležavano 100 godina od završetka Prvog svetskog rata, zahvaljujući Crkvenoj pravoslavnoj opštini i Generalnom konzulatu Srbije u Frankfurtu govorio je otac Simon Turkić.
– Naš Sveti krst je izradio magistar Milan Rakočević. Krst je urađen od crvenog kamena verona, koji je 50 godina bio deo časnog prestola u Evangelističkoj crkvi na Galusu koju smo mi kupili. Iz poštovanja prema braći hrišćanima evangelistima, taj presto je postao krst koji je postavljen na groblju gde počivaju Srbi i Rusi. Kao da je taj presto čekao da se otkriju ovi grobovi i da on dođe na ovo mesto.
Stradanje zarobljenika
Vesna Stanković, glumica Jugoslovenskog dramskog pozorišta iz Beograda, koja je veče pre komemoracije, u hramu Vaskrsenja Gospodnjeg u Frankfurtu iznela monodramu “Milunka”, podsetila je na stradanje vojnika u zarobljeništvu tokom Velikog rata.
– Bio je to osvrt na stradanje zarobljenih vojnika koje je zabeležio Henri Habert, Englez koji je napisao knjigu koja se zove, “Iza bodljikave žice”. On je u toj knjizi zabeležio svedočanstva preživelih ratnih zarobljenika iz Srbije.
Sve što je Vesna izgovorila poseban utisak je ostavilo na Galinu Ostojić.
– Vesna me je dirnula do srca. Toliko me je ganula da sam se naježila slušajući je – kaže Galina.
