Za Ljiljanu Čolić i njenog sina Aleksandra (46) iz Ljubesela kod Topole, kojeg je bolest (ubrzano starenje mozga) pre više od dve decenije odvojila od društva i vršnjaka, brine se mala, ali odabrana četa humanih ljudi. Među njima je odskoro i Irena Jovanović iz Švajcarske, rodom iz sela Božurna kraj Topole.
Čim je saznala za Acine muke, kao i njegove sve nemoćnije majke Ljiljane (67), došavši u otadžbinu, plemenita Irena, koja već pune dve decenije u Švajcarskoj radi kao medicinska sestra, posetila je Čoliće ruku punih darova. Ipak, ljudski gest koji je načinila nakon što je donela pomoć je nešto čemu se majka Ljiljana nije ni u snu nadala i zbog čega će je uvek blagosiljati.
– Ova divna žena je pored donacije od 100 franaka za Acu donela četiri paketa pelena za odrasle, dve vreće praška za pranje veša, dve pune kese vlažnih maramica, majice, čarape i ne samo to. Ona nas je bukvalno dva dana obilazila, presvlačila i kupala Acu, pružila mu kao pravi profesionalac, što i jeste, medicinsku negu jer je od ležanja počeo da dobija dekubitis. Kad sam to videla, rasplakala sam se. Nas već mesecima niko ne želi ni da pogleda, a meni je teško da negujem nepokretnog Acu koji ima skoro dva metra. Kad pozovem hitnu pomoć jer mu se stanje pogorša, oni više ni ne žele da dođu. Za njih, kao i za lekare, on je otpisan slučaj, posebno sada kada je korona uzela maha i kad više nema medicinskog osoblja na raspolaganju za pacijente poput njega – rekla je Ljiljana Čolić i dodala:
– Irena, to divno i osećano stvorenje, ne može ni da nasluti koliko mi je pomogla, koliko topline je unela za tih par dana u naš tužni dom. Istina je da za Acu možda više i nema spasa. Mozak mu se smanjio, kako su nam rekli lekari. Ne vidi gotovo ništa, nepokretan je, ne govori nego po čitav dan doziva moje ime i jauče. Teško je to videti, slušati, živeti sa tim i znati da se bliži kraj života tvog deteta. To ne bih nikome nikada u životu poželela. Ali, dokle god u meni snage ima, trudiću se da mu olakšam, negovaću ga najbolje što umem. Voleću ga do kraja i neću ga napustiti, to sam sebi obećala.
Pelene i prašak za veš najveća stavka
– Moja penzija iznosi 14.000 dinara (oko 120 evra), a isto toliko Aca prima tuđu negu. To nije ni izbliza dovoljno da podmiri sve ono što nam je neophodno. Najviše kupujemo pelene za odrasle, a treba nam minimum 10 kilograma praška za veš jer to jedva traje 10 dana. Higijenska sredstva su uvek potrebna, pošto Aca više ne ustaje iz postelje. Zato nam je svaka pomoć i podrška u ovim teškim trenucima velika kao kuća – iskreno će Ljiljana.
Kako pomoći?
Plemeniti čitaoci “Vesti” koji žele i mogu da pomognu Čolićima i bar malo olakšaju teško breme majke Ljiljane koja je čak i korona virus pregurala na nogama zbog sina Aleksandra mogu stupiti sa njima u kontakt putem telefona na broj: +381 64 033 66 08 ili uplatom novčane pomoći na račun u Banca Intesa, na ime Aleksandar Čolić: 160-5300100242763-92, ili donacijom leka “coenzdžme Lj10” od 100 mg.
