Hram Vaskrsenja Gospodnjeg u Frankfurtu je mesto gde se Bogu moli, slave svete liturgije, venčavaju mladi bračni parovi, krste deca, ali i mesto gde se vernici opraštaju od najmilijih. Proteklog vikenda su se rodbina i prijatelji oprostili od Dobrinke Stanojević (84), majke, bake, prabake i čukunbake, a pre svega od dobre žene, kako joj je i ime bilo. Opelo za Dobrinku održali su otac Simon Turkić i otac Slobodan Tijanić.
– Moja baka Dobrinka je bila baš dobra i plemenita žena. Svi smo je voleli i kada se razbolela ja sam insistirala da dođe kod mene i bude tu sa familijom. Poslednjih 15 godina proživela je sa unucima, praunucima, a imala je i dva čukununuka. Svima nam je žao naše bake – kaže unuka Olivera Stanojević iz Frankfurta.
Troškove opela, prevoza do rodnog kraja i sahrane u potpunosti je preuzeo Hasko Hasanović, predsednik kompanije Dubnica Bau, jedne od najpoznatijih građevinskih firmi u Frankfurtu i okolini.
– Dobrinka je bila moj prijatelj i pomogla mi je kad je meni bilo najpotrebnije. U najtežim trenucima, na početku rada, ona je prve tri godine bila poslovođa Dubnica Bau i da nje tada nije bilo firma ne bi bila ono što je danas. Njenim odlaskom ostao sam bez velikog prijatelja i ovo je prilika da joj se na neki način odužim za ono što mi je pomogla – kaže Hasko Hasanović, koji je poreklom iz Sjenice.
Dobrinka Stanojević je rođena u Radujevcu kraj Negotina i u Nemačku je došla u prvom talasu krajem 60-ih godina prošlog veka. Radni vek je provela u Berlinu, a potom se kao penzionerka vratila u Negotin, tačnije u Vidrovac, gde je bila udata. Posle tri godine se vratila u Frankfurt kod familije iz zdravstvenih razloga, gde je poživela još 15 godina.
Dobrinka Stanojević će biti sahranjena u četvrtak u Vidrovcu kod Negotina.
