Takozvani pametni televizori, koji se povezuju na internet, podstiču dodatno pirateriju, a među građanima SAD vlada zabrinutost u vezi zaštite privatnosti.
Prema poslednjim istraživanjima tržišta došlo se do još zanimljivih podataka.
Devet od deset potrošača brine kako se njihovi lični podaci prikupljaju, koriste i štite.
Što se tiče pametnih televizora, većina potrošača (njih 71 odsto) je svesna da ti uređaji mogu skupljati podatke o gledanju, te većina dodaje da im je zbog toga neugodno.
Uprkos ovim negativnim opštim osećanjima, istraživanje pokazuje da postoji određena otvorenost među potrošačima da dele određene podatke. Na primer, većina je donekle ili potpuno spremna da deli određene podatke kao što su pol, nacionalnost, starost, seksualna orijentacija, poštanski broj…
Manje od polovine potrošača spremno je da deli informacije kao što su njihovo ime, ta
na adresa, prihodi, kupovina na mreži, upotreba određenih aplikacija ili veb lokacija, zahtevi za onlajn pretragu, podatke pametne kuće i lokaciju pametnog telefona.
Dok brinu o ličnim podacima korisnici pametnih televizora su spremni da koriste piratske usluge što je potpuno pogrešno.
Kada je reč o korišćenju piratskih ponuda potrošači kažu da su razlozi korišćenja pre svega što ne žele ili ne mogu ići u bioskop, što je sadržaj nedostupan u SAD ili preskup.
Sveukupno gledano, gotovo dva od pet potrošača (38 procenata) su video pirati – 35 procenata to priznaje, sa 3 procenta koji to ne priznaju, ali kažu da koriste piratske veb lokacije ili aplikacije.
Svaki četvrti potrošač (24 procenta) je „aktivni pirat” koji je to u
inio u poslednjih šest meseci.
Među “aktivnim” piratima dva od tri kažu da su razmotrili finansijski uticaj piraterije na ljude ili kompanije uključene u filmsku / TV produkciju i distribuciju, ali to nije uticalo na njihovo ponašanje.
Otprilike polovina (52 procenta) “aktivnih” pirata primilo je pismo upozorenja ili elektronsku poštu o svom video piratstvu. Međutim, manje od polovine (45 procenata) onih koji su dobili upozorenje reklo je da ih to odvraća od nastavka korišćenja piratskih usluga.
Svaki treći (35 procenata) potrošač deli lozinku sa osobom izvan svoje kuće za uslugu digitalnih medija (striming videa, strimovanje zvuka, digitalne knjige ili digitalni
asopisi / novine), a dvoje od pet (39 procenata) koristi lozinku osobe van svog domaćinstva.
Pogodnost i mogućnost pristupa sadržaju su važni razlozi za pirateriju kao i troškovi, konstatuje se u studiji uz ocenu da se mora ponuditi legalna alternativa piratskoj ponudi, jer upozorenja ne obeshrabruju od korišćenja piratskih usluga, a na tome treba intenzivno raditi.
