U Vukovoj zadužbini u Beogradu održana je promocija knjige “Jasenovac i mi” izdavačke kuće “Prometej” iz Novog Sada. Knjigu, zamišljenu kao veliku zbirku tekstova različitih autora, priredio je dr Vladimir Dimitrijević. Podnaslov knjige glasi “Srpska kultura sećanja na ustaški zločin genocida”. Delo na 235 strana sadrži četiri poglavlja – “Srbi, Indijanci i Blaženi Alojzije: Umesto predgovora”, “Srpska kultura sećanja i Jasenovac: Izazovi i odgovori”, “Apeli za odbranu istine o Jasenovcu” i “Na putu čuvanja istine”.
Vladimir Dimitrijević je na predstavljanju ovog dela kazao da je zahvaljujući anketi pod nazivom “Mesto Jasenovca upravo u srpskoj kulturi sećanja” na sajtu “Stanje stvari” priredio zbornik tekstova “Jasenovac i mi” koji sadrži razmišljanja mnogih autora na ovu temu. Tako je počeo da se stvara materijal za buduću knjigu.
– I dalje je na snazi pokušaj da se Srbima uskrati pravo da se osećaju kao žrtve, što se moglo čitati na sajtu. Vreme u kome živimo je takvo da se stalno suočavamo s tim da su Srbi odavno na stubu srama. Moramo imati u vidu da je pamćenje temelj svakog naroda – istakao je priređivać, publicista i književnik dr Dimitrijević.
On je naveo i da zbirka sadrži kratke i duže tekstove na temu koncentracionog logora Jasenovac koji je služio za istrebljenje Srba, Jevreja i Roma. Logor su vlasti NDH osnovale u selu istog imena za vreme Drugog svetskog rata. U delu se nalaze ozbiljne analize, čak i jedna pesma, sonet Dragana Hamovića.
Dimitrijević je izdvojio i tekst izdavača Zorana Kolundžije koji je ranije izašao u našoj dnevnoj štampi, a predstavlja popis više od 170 ljudi sa prezimenom Kolundžija, nastradalih u ovom zloglasnom logoru.
– Ova knjiga bi trebalo da bude glas onima koji su preživeli tu strahotu. Ali, svako nosi Jasenovac u sebi, zato je i takvo ime knjige. Jasenovac sam ja, i vi, Jasenovac smo svi mi! Nadam se da će ova knjiga biti tek početak i da će se nastavljati pisanje o tome. Svi mi živimo Jasenovac – zaključio je dr Vladimir Dimitrijević, pisac mnogih knjiga na temu duhovnosti i pravoslavlja kao i dela o Dostojevskom.
Sami krivi za površnost
Na koricama knjige, priređivač je zapisao da nam niko ne može biti kriv zbog naše poslovične površnosti, neozbiljnosti i nedostatka elementarnog osećanja i dužnosti za razvijanje naše kulture sećanja.
– To niko drugi neće uraditi ako mi sami ne shvatimo da je to naš dug. Ne samo prema žrtvama već, pre svega, prema budućim generacijama – napisao je priređivač.
Nijedna knjiga nije suvišna
Slobodan Antonić, sociolog, politikolog, publicista i politički analitičar, smatra da nijedna knjiga koja se pojavila o Jasenovcu u poslednje vreme nije suvišna. Naprotiv, svaka je korisna, dragocena i dobrodošla.
– Kultura zaborava je na snazi i ona kao da ponovo ubija te nevine ljude, žene, decu, muškarce. Mora uvek biti prisutna kultura sećanja! Prava trauma genocida, jer ti ljudi nisu ubijani zato što su nešto uradili, pogrešili, skrivili, već zbog onoga što jesu, svog porekla, jer pripadaju određenom narodu, zbog toga kako su rođeni – kazao je Antonić.
Gori od AušvicaLogor Jasenovac je bio najveći koncentracioni i logor smrti na prostoru Kraljevine Jugoslavije za vreme okupacije u Drugom svetskom ratu. Postojao je od avgusta 1941. do aprila 1945. godine, kada su ga uništile ustaše kako bi sakrile i umanjile zločin koji su počinili. Državna administracija Hrvatske nazvala je Jasenova “Sabirni i radni logor”, ali to je defakto bio logor smrti, mesto za mučenje i ubijanje prvenstveno Srba, Roma i Jevreja svih uzrasta, polova, socijalnih, obrazovnih i drugih profila. U to mučilište dovođeni su i svi drugi koji su podržavali Srbe, Rome, Jevreje, komuniste, partizane ili su, prosto, bili ljudska bića i “nisu odgovarala” tadašnjim vođama ustaške Hrvatske.
Sistem logora Jasenovac je bio zloglasan po varvarskim metodama, a tačan broj ubijenih ni danas se ne zna i on se kreće od 80.000 do 700.000 ljudi. Jasenovac je bio prvi sistematski izgrađivan logorski kompleks na teritoriji NDH, jedini koji je neprekidno delovao sve do kraja postojanja, najveći po prostoru koji je zauzimao, po broju logoraša koji su kroz njega prošli i po broju žrtava koje su u njemu stradale. U njega su se upućivali ne samo muškarci, nego i žene i deca. Sistem koncentracionih logora Jasenovac je osmislio Vjekoslav Luburić, koji je bio i njegov prvi komandant.
Prof. dr Gideon Grajf, istoričar specijalizovan za Holokaust, autor izuzetno značajne monografije “Jasenovac – Aušvic Balkana – Ustaška imperija okrutnosti” najbolje je opisao ovaj logor smrti: “Jasenovac je daleko brutalniji od Aušvica.”
