Iako se BiH nalazi u svojevrsnoj blokadi zbog stava Republike Srpske da ne učestvuje u odlučivanju u zajedničkim organima, jedan od važnijih procesa nije potpuno zaustavljen i to zahvaljujući strancima.
Izmene Izbornog zakona BiH već više od deceniju traži Evropski sud za ljudska prava, a odnedavno i EU. Vlasti BiH su tim povodom formirale radnu grupu za izmenu tog akta, ali je blokada, nakon što je bivši visoki predstavnik Valentin Incko nametnuo izmene Krivičnog zakona BiH kojima je kažnjivo negiranje genocida, uticala da se to telo ne sastane blizu šest meseci. Zvuči pomalo neverovatno da čak i SAD imaju specijalnog izaslanika koji se bavi pitanjima promene Izbornog zakona BiH. Reč je o Metjuu Palmeru, koji ovih dana ponovo boravi u Sarajevu.
– Od izuzetnog značaja je da taj proces uspe u parlamentu. Važno je, takođe, da izbori u BiH budu korektni, fer i transparentni, te da se ponovo vrati poverenje građana i da oni veruju da njihov glas jeste važan – naveo je Palmer posle poslednjeg sastanka sa predstavnicima vlasti i civilnog društva u BiH.
Stvari su praktično u ćorsokaku. Sagovornici “Vesti”, koji su proteklih dana imali priliku da razgovaraju sa Palmerom, tvrde da Amerikanac nije vršio pritisak, niti je doneo gotova rešenja. Predlagao je da se politički akteri sami dogovore. A ključ cele priče je u Federaciji BiH gde Hrvati i Bošnjaci ne mogu da se dogovore o izboru člana Predsedništva iz reda hrvatskog naroda.
– Stranci pokušavaju da doprinesu postizanju dogovora između predstavnika bošnjačkog i hrvatskog naroda. Dokle god ne postoji taj dogovor, radna grupa ima problem – kaže članica radne grupe Snježana Novaković – Bursać (SNSD).
Naši izvori navode i da su Palmerovi sastanci sa političarima iz Srpske uglavnom savetodavnog karaktera jer RS nije problem u ovom procesu. Srpska strana odbija da srpski član tog tela bude biran u parlamentu, dok strankama iz FBiH otvara prostor da se dogovore u svemu. Hrvati insistiraju na legitimnom predstavljanju, jer ne žele da im se ponovo dogodi “slučaj Komšić”. Bošnjaci to ne prihvataju, a takav stav bio je i razlog što su neki zapadni mediji preneli da Palmer čak preti sankcijama lideru SDA Bakiru Izetbegoviću. Palmer se juče i prekjuče u Sarajevu o tome nije izjašnjavao, dok je Izetbegović ostao neodređen.
– Nisu pretili sankcijama, ne daj Bože, ali pritisaka ima na sve – rekao je lider SDA.
I Finci digao ruke
Izbori u BiH biće održani početkom oktobra 2022. Većina političkih faktora se slaže da bi održavanje izbora po aktuelnim pravilima bilo pogubno za zemlju. Pitanje koje više od 10 godina muči domaće vlasti je i famozna presuda Sejdić-Finci kojom se traži da bude omogućeno kandidovanje za Predsedništvo i građanima koji se ne izjašnjavaju kao Srbi, Hrvati i Bošnjaci. Najinteresantnije u toj priči je poslednja izjava Jakoba Fincija, predsednika Jevrejske zajednice u BiH.
– Sve su prilike da presuda suda u Strazburu u predmetu Sejdić i Finci neće biti sprovedena do roka do kada je moguće menjati izborna pravila, a možda je bolje da se to, i zbog pandemije i ekonomije, ostavi za vreme posle 2022. – rekao je Finci.
