Saveznom ustavnom sudud u Karlsrueu je prošle nedelje stigao talas tužbi protiv izmenjenih odredbi unetih u nedavno usvojeni Zakon o zaštiti od zaraze. U medijima je popularno prekršten u “sigurnosnu kočnicu” jer tim izmenama država nastoji da obuzda i postepeno ugasi epidemiju korone koja se do sada “opirala” postojećim propisima.
Glavna meta je nemačka kancelarka Angela Merkel koja je zdušno podržala nove propise i produžavanje “zaključavanja” zemlje.
Najpoznatiji kritičar takve politike je poznati pravni stručnjak profesor doktor Ditrih Murzvijek koji je takođe poslao svoju tužbu u Karlsrue. Njemu se pridružio kolega, profesor Jozef Franc Lindner sa Univerziteta Augzburg, koji je uveren u snagu argumenata onih koji su podneli tužbe. On je svoju podršku objasnio time da su mere poput zabrane izlaska, zasnovane jedino na problematičnoj incidenciji (broj novozaraženih na 100.000 stanovnika) predstavlja povredu osnovnih prava.
Ovaj front pojačljao je i bivši predsednik Saveznog ustavnog suda Hans-Jirgen Papir koji odavno kritikuje politiku vlade koju vodi Merkelova, a ovoga puta javno iznosi sumnju u to da su izmene zakona u skladu sa ustavom zemlje.
Teško je pretpostavljati kako će sudije u Karlsrueu izaći na kraj sa ovolikim brojem tužbi i kakav će generalni stav zauzeti prema odnosu izmena zakona i onoga što piše u nemačkom ustavu.
Nemački mediji iznose i jedan detalj koji bi mogao da utiče na konačnu reč sudija. Reč je o ličnosti aktuelnog predsednika Saveznog ustavnog
suda Štefana Harbarta za koga je poznato da je nekada bio poslanik Hrišćansko-demokratske unije (CDU), vladajuće stranke koju je do nedavno vodila Angela Merkel. Njegov izbor na tu funkciju u javnosti je propraćen sumnjama u njegovu neutralnost na toj izuzetno važnoj funkciji.
I protiv njegovog postavljenja bilo je podneto nekoliko žalbi pa je Harbart u nekim krugovima prozivan kao čovek Merkelove, odnosno sudija koji nije nezavisan od vlasti.
Odluka u Karlsrueu
U medijima se sada iznose sumnje da bi predsednik Saveznog ustavnog suda Štefan Harbart mogao da utiče na to da ostale sudije u svom obrazloženju brane politiku vlade u Berlinu.
