Savsan Kavarea iz Kan Junisa kaže da je bila u kući u utorak kada je zazvonio telefon. Podigla je slušalicu, a s druge strane linije bio je David koji je tvrdio da radi za izraelsku vojsku.
"Pitao me je za ime i rekao mi ‘Imate žene i decu u kući. Izlazite. Imate pet minuta pre nego što raketa uništi vaš dom’", ispričala je Palestinka za "Vašington post".
Uzela je decu i istrčala na ulicu. Mala raketa je ubrzo posle toga pogodila kuću. Očigledno je to bilo poslednje upozorenje, pošto je pet minuta kasnije kuću pogodila velika raketa i potpuno je uništila. Prema informacijama Hamasa, sedmoro ljudi, uključujući troje maloletnika, poginulo je u tom napadu. Muškarac kog su Izraelci ciljali nije bio među njima.
Telefonska upozorenja deo su šire strategije pod nazivom "kucanje na krov". Izraelska vojska već godinama koristi mobilne telefone i male "rakete upozorenja", obično poslate sa bespilotnih letelica, kako bi ukazali ljudima na zgrade koje su mete i dali im vremena da izađu. Praksa je počela 2006. godine.
"Zdravo, moje ime je Deni. Oficir sam u izraelskoj vojnoj obaveštajnoj službi. Za sat vremena vašu kuću ćemo dići u vazduh", bilo je upozorenje koje je Muhamed Deb dobio uoči bombardovanja njegovog doma te godine, piše britanski "Gardijan". Ista taktika je ponovno upotrebljena 2008. godine, a 2009. izraelsko ministarstvo spoljnih poslova izvestilo je da je više od 165.000 poziva upućeno kao upozorenje civilima da se klone meta.
Izrael je dugo kritikovan zbog smrti civila u vojnim akcijama na palestinskoj teritoriji. Taktika "kucanje na krov" u teoriji daje šansu civilima da izbegnu smrt. U najgorem slučaju, Izraelci mogu da kažu da su "pokušali". Međutim, tu se radi i o demonstraciji moći Izraela koji tako lako prodire u komunikacijsku mrežu Gaze.
Neki kritičari tvrde da je reč o psihološkom ratu. Postoje izveštaji o pozivima posle kojih nisu usledili napadi, ali se događa i da je raketa ispaljena bez upozorenja.