Dan posle referenduma na kome su se škotski glasači komfornom većinom odlučili da ostanu u zajedničkoj državi, Ujedinjenom Kraljevstvu Velike Britanije, pala je i prva politička žrtva. Aleks Salmond, premijer regionalne vlade Škotske i lider Škotske nacionalne partije, najavio je ostavku posle neuspešne kampanje da Škotska raskine 300 godina dugu Uniju.
Referendum je, međutim, pustio jedan drugi duh iz boce – 55 posto Škotlanđana glasalo je, istina protiv otcepljenja, ali je ishod referenduma podelio zemlju napola i široko otvorio pitanje daljeg ustavnog poretka u britanskom političkom i parlamentarnom sistemu.
Prema dosadašnjem aranžmanu o zajedničkoj državi, škotski poslanici u Vestminsteru imali su pravo da glasaju o zakonima koji se tiču i engleskog dela Unije, dok to pravo nisu imali poslanici većinskog dela zajednice – engleski poslanici, kada se glasalo o zakonima koji se odnose na Škotsku.
Premijer Britanije, Dejvid Kameron, najavio je sada da ta anomalija mora da se ispravi, pa da škotski poslanici glasaju samo za zakone koji se tiču Škotske, a Englezi za one koji se odnose na Englesku. Reč je i o tako vitalnim zakonima sa područja kao što su su porezi, potrošnja i socijalno i zdravstveno osiguranje. Uprošćeno, ako Kameronov projekt prođe, škotski poslanici ne bi mogli više da glasaju o, na primer, engleskim fiskalnim i poreskim zakonima, kao što je to bio slučaj do sada.
Britaniji sada predstoji burna, kontroverzna i glomazna ustavna debata. Izmena dosadašnjih odredbi (Britanija nema Ustav nego se zasniva na presedentnim zakonima) i zabrana da jedna članica Unije ima reč i o zakonima o drugoj članici Unije, široko otvara pitanja: šta će, praktično da ostane od same Unije za koju su se mali apsurd – škotski glasači većinom glasova upravo opredelili?
