"Oduvek sam volela da pevam. Prvu tezgu sam, sećam se, imala u restoranu "Kod Ruže", u jednom malom mestu kod Kraljeva, nedaleko od moje škole. Tu sam pevala za neku siću. Punila sam kafanu, a da nisam bila svesna da sam mlada, zgodna, lepa i da privlačim publiku. Jednostavno sam mislila da tako treba da bude", priseća se Goca.
Ona ističe da joj je na početku karijere mnogo pomogla Vesna Zmijanac.
"Kada sam došla u Beograd, igrom slučaja smo zajedno pevale u restoranu "Kod Loće". Upoznale smo se i sprijateljile, a ona mi je kao iskusnija ponudila da živim kod nje, a ne u kafani. Dete sam sa sela. Nisam znala da treba da imam duge nalakirane nokte. Mislila sam da samo treba dobro da pevam"
Goca ne krije da je na početku karijere imala neprijatnih i smešnih situacija.
"Davno je to bilo, sećam se da sam pevala u Minhenu, a nezgodu koju sam tamo doživela pamtim i danas. Dok sam ushićeno đuskala, krenula sam unazad, naletela na bubanj i prevrnula se preko instrumenta. Još sam bila u miniću, pa se sve videlo.
Publika je aplaudirala tražeći reprizu, a ja sam htela u zemlju da propadnem! Da blam bude veći, pukle su mi i čarape, pa sam tako pocepana pevala celo veče i molila kolegu da u najkraćem mogućem roku preuzme mikrofon."
