Legendarno Atomsko sklonište je, sa prijateljima koji čine “prvu ligu” rokenrola na ovim prostorima, održalo trijumfalan koncert u ispunjenoj beogradskoj MTS dvorani. Bruno Langer i reprezentativna ekipa su tokom spektakla koji je potrajao više od dva sata, prezentovali ono najpopularnije iz legendarnog repertoara snimljenog krajem sedamdesetih i tokom osamdesetih godina. Koncert je, u spomen na prerano preminulog pevača pulskog benda Serđa Blažića, nazvan “Serđo i dalje živi”. Bendu su se na sceni pridružili Bora Đorđević, Žika i Dragi Jelić, Đule Van Gog, Mladen Vojičić Tifa, Čipi iz Osvajača, Jurica Pađen, Đorđe David i bubnjar Ivan Fece Firči. Iz zdravstvenih razloga izostao je najavljeni Pero Galić, vođa benda Opća opasnost.
Za početak koncerta Atomci su sami otprašili “Tajnu”, da bi zatim Đorđe David zagrejao publiku pevajući “Saznao sam dijagnozu” i “U vremenu horoskopa”. Zvonko Pantović Čipi je u svom maniru izveo “Oni što dolaze sa nama” i “Olujnog mornara”. Mladen Vojičić Tifa, koji je odabrao “Mutnu rijeku”, “Do ponoći, od ponoći” i “Umro je najveći mrav”, istakao je: “Izuzetna mi je cast biti pred ovako divnom publikom u Beogradu. Nemojte nikada zaboraviti dobre stvari i dobre pesme”. Dragi i Žika Jelić su se pridružili Istranima u “Pomorac sam, majko” i “Da li je dozvoljeno razgledanje vašeg vrta?”, a onda su Bruno i Bora Čorba bili “dva brata rođena na zidu smrti” u “Paklenim vozačima”. Upravo su YU grupa, Atomsko sklonište i Riblja čorba nedavno imali trijumfalan zajednički koncert u Beču, a Atomci i Čorba podeliće binu i u Skoplju 16. decembra. Za vreme “Žutog kišobrana”, sa Juricom Pađenom za mikrofonom, upravo se jedan takav zaviorio u parteru. U laganijem ritmu se iz svih grla pevala “Bez kaputa”, kao i čuveni refren “Džonija” – “Živjela, živjela trava…”.
Veliko zadovoljstvo je, psole koncerta, vladalo i kod izvođača i kod publike koja neće ponovo biti u mogućnosti da prisustvuje ovako koncipiranom koncertu Atomaca.
Završnica za pamćenje
Koncert koji je održan “u komadu”, bez bisa, imao je spektakularnu završnicu gde je glavnu ulogu preuzeo Đule Van Gog. Najpre je izveo “Djevojku broj 8”, a onda i pesmu koja je neizostavna na kompilacijama jugoslovenskog rokenrola, “Treba imat’ dušu”. Đule je spontano, uoči ponovnog, sada zajedničkog izvođenja klasika “Ne cvikaj generacijo” za sam kraj, na scenu izveo mališane iz publike. Na taj način je stvorena impresivna slika koja će, sigurno, svim posetiocima koncerta ostati u dugom sećanju.
