Sudbina se teško poigrala sa Zufijom Dupljak (55), iz naselja Jukovača kod Novog Pazara. Nakon dva moždana udara, ona je duže od decenije šlogirana, oduzeta joj je cela leva strana, nepokretna je i trajno vezana za bolesničku postelju. U jednoj sobici ubogog i trošnog kućerka, bez vode, a često i bez struje, uz nju je samo suprug Avdija (50), fizički radnik i mučenik, koji jedva uspeva da bolesnoj ženi obezbedi: ishranu, lekove, pelene, lekarske kontrole…
– Živimo od 11.000 dinara socijalne pomoći (oko 90 evra) i godinama u svemu oskudevamo. Često smo prinuđeni da se, da bi Zufiji kupio lekove i pelene, odričemo najosnovnijih namirnica. Bilo je i dana kada smo i gladovali. Pokušali smo da izdejstvujemo tuđu negu i pomoć, koju sigurno zaslužujemo, ali smo, bez ikakvog objašnjenja, odbijeni. Naš život je težak i pretežak, ponekad pravi pakao – priča Avdija i dodaje:
– Najgore je što ne mogu da radim, jer nepokretnu suprugu ne smem da ostavim samu, ako na pola sata odem do prodavnice, ona padne sa kreveta, jednom se tako ozbiljno povredila. Kad treba da ide lekaru u Novi Pazar, do asfalta i taksija prebacujem je građevinskim kolicima, a zimi, kad napadaju veliki snegovi, stavim je na najlon i vučem kao sanke. Ponekad je nosim na leđima ili je komšije prevezu traktorom. Nemoćni smo da bilo šta promenimo, život je sve izrežirao. Sudbina je htela da patimo, bojim se da nam je budućnost još teža i neizvesnija – naglašava Avdija.
Kuća u kojoj žive Zufija i Avdija najmanje liči na topli porodični dom, a mnogo više na nezavršenu straćaru sa izbušenim krovom, koju je zimi teško zagrejati.
– Dešavalo se da nam zmije šetaju po sobi, a smukovi po tavanu. Nekada po celu noć oka ne sklopimo, umiremo od straha i Bogu se molimo da nas neka neman ne napadne – priča Avdija.
Supružnici Dupljak veruju da će im dobri ljudi pomoći da za Zufiju nabave lekove i pelene, da kupe dovoljno brašna i da obezbede druge najpotrebnije namirnice. Bili bi presrećni kada bi mogli da renoviraju i utople kuću, a posebno bi se obradovali kupatilu, o kom maštaju celog svog života. Nadaju se da će i put do njihove kuće biti popravljen i prohodan za putnička vozila.
– Do sada smo se nekako snalazili i mnogo toga trpeli i nismo tražili ničiju pomoć, ali pošto se naša situacija stalno pogoršava, pomoć dobrih ljudi će nam biti preko potrebna, nadamo se da neće izostati – ističe Avdija Dupljak na kraju razgovora sa reporterom “Vesti”.
Put i banja
Kuća Zufije i Avdije udaljena je od asfalta nepunih pola kilometra. Kad je suvo, kolskim putem može se pešice, a kad napadaju kiša i sneg, i pešacima je teško. Probijanje i nasipanje puta, koje ne bi mnogo koštalo, mnogo bi značilo Zufiji i Avdiji, jer bi im olakšalo život i omogućilo da lakše dođu do lekara. Istina, teško bolesnoj Zufiji doktori su više puta preporučivali rehabilitaciju u nekoj banji, ali ona, iako je novopazarska Banja vrlo blizu, nikada nije mogla da ode na lečenje. Delom zbog svoje nepokretnosti, a delom i zbog velike sirotinje u kojoj živi.
Avdija najveći oslonac i snaga
– Žao mi je Avdije, mnogo se muči zbog mene, da nije njega i njegove neverovatne upornosti, ne znam da li bi još bila u životu. Mnogo mi znači i njegovo bodrenje i optimizam, on još veruje da ću ja jednoga dana stati na noge i kao nekad koračati. Nažalost, to se nikada neće dogoditi, čekaju nas još mnogo teža iskušnja – priča Zufija Dupljak i podseća da su joj poslednjih godina pomoć u hrani i lekovima slale i komšije, kojima je mnogo zahvalna.
Stiže Hido
Porodicu Dupljak, narednih dana posetiće i naš saradnik i veliki humanitarac Hido Muratović iz Novog Pazara kako bi im odneo prvu pomoć. Svi plemeniti čitaoci “Vesti”, koji mogu i žele da pomognu ovim, nesrećom pogođenim, ljudima, mogu stupiti u kontakt sa Hidom Muratovićem putem telefona na broj: +381 64 330 32 40 i dogovoriti se oko načina slanja i dostave pomoći. Na usluzi je i Redakcija “Vesti”.
