Godina 2020. bila je najtoplija ikada zabeležena u Evropi i među tri najtoplije u svetu, saopštila je Svetska meteorološka organizacija.
Da se planeti crno piše ukazao je, početkom 2021. godine, zabrinjavajući izveštaj Frontirs in konservešn sajens u kojem naučnici navode da je Zemlja u mnogo gorem stanju nego što se mislilo.
Pozivaju se na grupu međunarodnih stručnjaka koji predviđaju da planetu čekaju “grozna budućnost masovnog izumiranja, opadanje kvaliteta zdravlja i ekstremne klimatske promene”, koje prete opstanku zbog nedelovanja.
Statistika Svetske metereološke organizacije govori da je Evropu obeležio izuzetan toplotni talas, što je dovelo do rasta prosečne temperature za 0,4 stepena u odnosu na 2019. i za 1,6 višu nego u periodu od 1981. do 2010. godine i za čak 2,2 stepena Celzijusovih više nego u njenom predindustrijskom periodu.
Da je prošla godina bila najtoplija čulo se i od stručnjaka Evropske službe za klimatske promene Kopernikus, koji su ukazali da je uz 2020, jedna od najtoplijih bila i 2016, zbog atmosfersko okeanskog fenomena El Ninja koji se ogleda u dva do osam stepeni toplijoj temperaturi vode, što je doprinelo rastu temperature između 0,1 i 0,2 stepena.
– Ljudi ne shvataju hitnost rešavanja klimatske krize. Razmera pretnji biosferi i svim njenim živim oblicima, uključujući čovečanstvo, zapravo je toliko velika da teško mogu da je shvate i najkvalifikovaniji stručnjaci – piše u izveštaju Frontirs in konservešn sajens, svojevrsnom upozorenju 17 stručnjaka koji predviđaju da će masovne migracije zbog klime, pandemija i sukoba oko resursa biti neizbežni, ako se nešto ne učini.
Globalno zagrevanje dovodi do vremenskih ekstrema, a eksperti smatraju da je zapadna Evropa u opasnosti od sve češćih oluja. Na više područja juga Afrike, Južne Amerike, Australije biće jačih suša.
Balkan je poznat kao područje koje se brzo zagreva i hladi, a ekstremno visoke temperature su, kažu stručnjaci, dovele do promene klime i višim temperaturama. Ipak, proteklo leto u regionu, za razliku od ranijih, nije bilo toliko toplo, već nestabilno, dok se istovremeno u hladnom Sibiru temperatura popela na neverovatnih junskih 38 stepeni, u Verhojansku unutar polarnog kruga.
Jesen 2019. bila je najtoplija u Srbiji od kad se vrše merenja, a atmosferski procesi izazvani, prema mišljenju stručnjaka, globalnim zagrevanjem “krivci” su za velike poplave u regionu zapadnog Balkana 2014. Uz to i za prve dane 2021. Kada je u Grčkoj 28 stepeni izvelo ljude na plaže, a gotovo istovremeno je topla Španija bila okovana snegom i ledom.
– Zemlju pretvaramo u “nenastanjiv pakao” – poručeno je protekle jeseni iz Ujedinjenih nacija i ukazano na rast broja ekoloških katastrofa u 21. veku koje su, uz pandemiju korona virusa, pokazale da zvaničnici ne uspevaju da spreče da milioni ljudi budu u opasnosti – zabrinuti su naučnici.
U zajedničkom uvodu izveštaja Ujedinjenih nacija Mami Mizutori i Debarati Guha Sapir iz belgijskog Centra za istraživanje epidemiologije katastrofa napisale su da je “nejasno zašto svojom voljom i svesni nastavljamo da sejemo seme svog uništenja, uprkos naučnim dokazima da svoj jedini dom pretvaramo u nenastanjiv pakao za milione ljudi.
– Da se to izbegne svet mora brzo delovati na prevenciji i prilagođavanju na klimatske promene i smanjenju rizika od katastrofa – kaže Mizutori.
Sumorna budućnost
U 21. veku broj katastrofa uzrokovanih ekstremnim vremenskim prilikama se skoro udvostručio. Između 1980. i 1999. ih je bilo 3.600, a od tada 6.600, kaže statistika. U ovom veku, katastrofe su odnele više od 1,2 miliona života i uticale na 4,2 milijarde ljudi. Bilo je skoro tri milijarde dolara gubitaka u ekonomiji, duplo nego pre dve decenije.
– Ako se ekstremni vremenski uslovi na planeti nastave i ako budu brojčano rasli kao što je to bilo u protekle dve decenije, budućnost čovečanstva izgleda veoma sumorno – ukazala je Debrati Guha Sapir.
Opasno zagrevanje
Koliki je obim promena govori sezona šumskih požara na Arktiku koji su oslobodili 244 megatona ugljen-dioksida. Inače, oko četiri petine katastrofa u ovom veku otpada na poplave i oluje, a beleži se rast suša, šumskih požara i toplotnih talasa.
Svetska zdravstvena organizacija ukazuje da ako se trend zagrevanja nastavi, temperature bi mogle da porastu i više od dva stepena Celzijusovih koji predstavljaju uvod u više nego opasno zagrevanje.
