Lozničani ovih dana dok prolaze gradskim šetalištem mogu pod otvorenim nebom da vide izložbu fotografija “Loznica i Lozničani” njihovog sugrađanina, fotografa Pantelije Ilića, poznatog i po nadimku Pajo. Predstavio se sa dvadesetak fotografija koje su nastale u minulih desetak godina, a na njima su uglavnom portreti sugrađana, ali i kadrovi prirodnih lepota kojim njegov zavičaj obiluje. Pokazuju kako Ilić posmatra svet kroz svoj foto-aparat i vidi i ono što mnogima promiče.
Od foto-aparata se ne odvaja i iz stana ne izlazi bez njega. Nikada se ne zna kada se može naići na nešto vredno fotkanja, nekog fragmenta života koji treba sačuvati od zaborava, snimiti neki lik koji će od neumitnog protoka vremena ostati otrgnut, večno zabeležen na Ilićevoj fotografiji. Više od četrdeset leta bavi se fotografijom, zaokružio je sedam decenija života, pa se duže od polovine svoga bitisanja druži sa foto-aparatima. Od pre desetak godina tome se posvetio ozbiljnije, počeo da učestvuje na izložbama i ušao u svet ozbiljnih fotografa.
– Učestvovao sam na više od 200 kolektivnih izložbi u zemlji i van nje, na svim kontinentima, u nekim zemljama i po više puta. Godi mi svakako uspeh nekih fotografija na kolektivnim izložbama, bilo da je neka osvojena medalja, ili pohvala. To je potvrda da sam uradio dobru fotografiju i podstrek da nastavim dalje. Dešavalo se i da na nekom salonu nemam uspeha, ali to nije ništa strašno, idem dalje. Shvatim šta nije dobro i nastojim da grešku više ne ponavljam. Svestan sam da žiriju nije jednostavno da od četiri, pet hiljada prispelih fotografija odabere baš moju. Događalo se da na jednom konkursu imam nagradu, ili prolaznost jedne fotografije, a ista ta na drugom “ne prođe”. Prosto svaki žiri drugačije gleda i ocenjuje prispele radove. Inače, najčešće najviše mi prolaze fotografije iz kategorije “Lajf” – priča Ilić koji je do sada osvojio desetak medalja sva tri sjaja, pohvala i gomilu sertifikata za prihvaćene fotografije poslate na izložbe i konkurse.
Ističe da mu je uzor bio i ostao, čuveni loznički fotograf i foto-reporter, Branislav Backović Backo, majstor fotografije, koji nije više među živima. On mu je, kaže, mnogo pomogao u savetima i bez njegovih inicijativa i pomoći ne bi bio ono što je danas’.
– Ne volim da kopiram druge već sam kroz sve ove godine izgradio svoj stil i pristup fotografiji. Kada fotografišem želim da svaka moja fotografija “ispriča” priču onome ko je posmatra. Da mu prenesem atmosferu tog trenutka kao da je i on isto to gledao kroz moj objektiv. Nekada je to portret, nekada priroda, sve zavisi, ali je želja ista da kod posmatrača probudi neki osećaj, da ga nečim privuče. Sve moje fotografije su mi važne, pričaju neke priče o prošlosti, sadašnjosti i budućnosti. Kroz njih se trudim da na što verodostojniji način ispričam priču o toj ličnosti, nekom objektu, ili nečemu dugom. Pričam priču o prošlosti koja nestaje i budućnosti koja se rađa – objašnjava Ilić koji je član Foto-saveza Srbije od pre devet godina i ima zvanje F1 FSS (foto-amater prve klase).
Kako to radi sada njegovi sugrađani mogu videti na izložbi koja će trajati još mesec dana, fotografije su tu i noću i danju, samo delić onoga što je Ilić do sada stavljao u fokus svoga objektiva. Apart će nositi sa sobom i ubuduće, ljubav prema fotografiji ga drži i na pragu osme decenije i tako će, kaže biti uvek.
Sprema novu postavku
Zahvaljujući brojnim druženjima i foto-safarijima upoznao je mnogo poznatih ličnosti iz sveta fotografije, što mu puno znači, a svoje fotografije “kači” i na društvenim mrežama preko kojih je dobio dosta prijatelja širom sveta. Do sada je imao dve samostalne izložbe, 2013. i 2016. godine u Loznici, a sada će mesec dana njegove fotografije biti na otvorenom, na izložbi koju je priredila Turistička organizacija grada Loznice. Ove godine će najverovatnije imati i izložbu u Muzeju Jadra za koju je već pripremio fotografije.
“Ratko frulaš” obišao mnoge zemlje
– Moja najdraža i najstarija fotografija je “Ratko frulaš”, iz 2011. godine sa kojom sam se predstavio u mnogim zemljama i imala je zapažen rezultat. Volim da fotografišem obične ljude u njihovim svakodnevnim poslovima, autentične, bez ulepšavanja, da se “uhvati” snaga tog momenta – kaže fotograf koji voli da govori kroz svoje fotografije.
