Ruski Gasprom je postao "talac svoje nefleksibilnosti" pošto ne želi da čini ustupke
potrošačima, ocenio je danas ekspert Valerij Nesterov, komentarišući odluku o obustavljanju projekta gasovoda Južni tok.
Nesterov je dnevniku Komersant kazao da su ti evropski potrošači sa svoje strane "jako politički angažovani".
On je rekao da su projekat od samog početka mnogi kritikovali, jer su sva preimućstva bila na strani Evrope, a Rusija je za svoj račun obezbeđivala sigurnost isporuka.
Zamenik direktora Centra za politička istraživanja Oleg Ignatov rekao je agenciji Tas da je projekat sa ekonomske strane imao za cilj da minimizira rizik isporuka ruskog gasa evropskim klijentima.
"Na političkom planu, odustajanje od projekta može da predstavlja pokušaj da se igra na političke protivurečnosti u samoj EU", koje se tiču izgradnje gasovoda, rekao je Ignatov agenciji.
Prema njegovim rečima, Rusija "naravno, pokušava da igra na protivurečnosti u EU, kao što i oni pokušavaju da igraju na protivurečnosti u zemljama Zajednice nezavisnih država".
Dodao je da je došlo vreme kada politika preovladava nad ekonomijom pragmatizmom. "Od političkih odluka stradaju svi: I mi i Evropa, samo je pitanje ko će otići dalje. Za sada se nijedna strana ne povlači", dodao je Ignatov.
Direktor analitičke kompanije Alpari Aleksandar Razuvajev ocenio je da će preorijentisanjem Rusije sa Južnog toka na izgradnju gasovoda do Turske, Turska "pojesti procente za tranzit gasa", odnosno, to što su "mogli da dobiju braća Sloveni".
"Meni se dopada, što smo na kraju odbacili iluzije u odnosu na Evropu i slovenstvo", rekao je Razuvajev Tasu.
Ako postoji pobednik u ovom slučaju to je Turska
Njujork tajms: U retkom porazu, Putin preusmerava gasovodU retkom "diplomatskom porazu", ruski predsednik Vladimir Putin preusmerava gasovod ka Turskoj, a "neuspeh" u izgradnji Južnog toka predstavlja kao "gubitak za Evropu" kriveći Brisel za nepopustljivost, ocenjuje danas Njujork tajms.
Taj list, u tekstu objavljenom na naslovnoj strani, ocenjuje da je "grandiozan projekat" izgubljen kao žrtva rastućih "zatrovanih" odnosa Rusije sa Zapadom.
Odluka o prekidu projekta Južni tok takođe je i retka pobeda za EU i SAD, koje su ove godine uglavnom bespomoćno posmatrale aneksiju Krima i jačanje separatista na istoku Ukrajine, navodi list.
Ali, "ako postoji pobednik u ovom slučaju to je Turska", koja je uz Kinu i druge zemlje u razvoju kojima nedostaju energetski resursi, eksploatisala jaz između istoka i zapada kako bi obezbedila dugoročne rezerve energije po povoljnim cenama.
Ukrajinski konflikt i gorki odnosi Kijeva i Moskve bacili su senku na čitavo energetsko polje Evrope.
"Ruski predsednik upravlja pitanjima energije lično, kao verovatno najvećim izvorom moći kojim raspolaže na međunarodnoj areni. Godinama su se on i Zapad nadmudrivali oko pravaca gasovoda, u nekoj vrsti posredne Velike igre oko toga ko će kontrolisati snabdevanje Evrope energentima", dodaje se.
Analitičari ocenjuju čak i 4,5 milijarde dolara koje je Gasprom uložio do sada u Južni tok, nisu u potpunosti izgubljeni – i samo pominjanje izgradnje u protekloj deceniji pomoglo je da se omete Zapad od ozbiljnijih napora izgradnje konkurentnog gasovoda koji bi obezbedio druge izvore snabdevanja Evropi, osim ruskih.
List navodi i da je Turska ugledala priliku da iskoristi sukob Rusije sa Zapadom, pogotovo uzvratne sankcije koje je Moskva uvela na uvoz hrane iz Evrope.
"Osim hrane, Rusija i Turska su utvrdile i druge oblasti saradnje. Rusija završava planove za početak izgranje prve nuklearne elektrane u Tuskoj", podseća Njujork tajms. |
