– Odmah posle pada zida krenuli su da se ruše kao kula od karata komunistički režimi u istočnoevropskim državama, raspušten je Varšavski pakt, Nemačka se ujedinila, hladni rat je završen, a Sjedinjene Države su postale dominantna svetska sila – kaže Simić.
Istina, nisu svi u Evropi razumeli šta se dogodilo u Berlinu i da je padom zida palo nešto mnogo veće od betonskih blokova. Raspad je bio krvav u Rumuniji, a završen je streljanjem predsednika Nikolae Čaušeskua i njegove supruge Elene. Oni koji su pomislili da je to jedini krvavi rasplet pogrešili su jer je usledila još krvavija jugoslovenska tragedija.
Na pitanje gde se i kako našla i snašla Srbija u posthladnoratovskom svetu, Simić naglašava da je Jugoslavija bila prva država koja se raspala posle pada Berlinskog zida.
– Parola "Evropa sada", kojom je počeo raspad Jugoslavije, gotovo je zaboravljena. Od svih postjugoslovenskih država samo je Sloveniji i Hrvatskoj pošlo za rukom da postanu članice EU i NATO-a. Srbija je devedesetih bila najveći gubitnik raspada države u koju je mnogo uložila u 20. veku, ali je verovala da je kao centralna balkanska država nezaobilazna i neophodna evropskoj integraciji. Četvrt veka kasnije u to više nije sigurna – navodi Simić.
Evropska zajednica je postala Evropska unija, broj njenih članica je porastao sa 16 na 28.
– Međutim, evropska integracija posle 2005. ide iz krize u krizu, ekonomski jaz između severa i juga EU nikada nije bio veći, a njena vrata su čvrsto zatvorena za nove članice – objašnjava Simić.
Pad Berlinskog zida ili kraj hladnog rata:
Međutim, američka dominacija bila je neprikosnovena samo deceniju posle pada zida. U međuvremenu su na noge stale Rusija, a iznikle i sasvim nove regionalne sile poput Indije, Brazila, Turske, dok je Kina gotovo pretekla Sjedinjene Države kao najveća ekonomija planete. Vojni savez Evrope i SAD je proširen. Na istok se proširio NATO, te su sad "zapadni" vojnici u Estoniji, Letoniji i Litvaniji, bivšim sovjetskim republikama. Članice Alijanse postali su i Češka i Slovačka, Slovenija i Hrvatska, Albanija, Rumunija i Bugarska, a u čekaonici su i Crna Gora, Makedonija, a odnedavno i Ukrajina, što je u velikoj meri i povod za bratoubilački građanski rat koji traje već godinu dana.
U razgovoru za radio Slobodna Evropa beogradski režiser Lazar Stojanović kaže da "iako je otvaranje granica bilo očekivano, Berlinski zid bio je toliko ukorenjen simbol da je njegov pad bio pomalo fantastičan događaj".
– To je kao kada vam se dogodi neka prirodna pojava za koju znate da je moguća i realna, ali da je potpuno neobična. Posle toga se videlo da taj Berlinski zid u glavama ljudi nije svugde pao i nije pao podjednako, da ima potpuno različite reference. Naročito dobro se to videlo u Srbiji, gde se i danas pitam da li prihvatamo da je Berlinski zid pao – rekao je Stojanović.
Nepriznati porazZa Srbiju je pad Berlinskog zida i pad komunizma značio i još jednu tragediju jer se slomila i supersila SSSR na koju smo se politički tako često kladili. Za srpsko komunističko rukovodstvo pad zida je nesumnjivo bio simbol poraza koji, nažalost, nisu želeli da priznaju. Tako smo srljali iz tragedije u tragediju. Jednostavno, većina u Srbiji nije razumela šta pad zida znači. |
