Termini Osi za istočne i Vesti za zapadne Nemce našli su put u svakodnevnom žargonu. Teza zapadnih Nemaca da je nekadašnji "sused" jednostavno bio država nasilja i nepravde ne doprinosi objektivnom sagledavanju činjenica. Mnogi Osiji, pak, nemaju poverenja u institucije zapadne demokratije kad kažu: "Znaju da prigovaraju nama o prisluškivanju, a danas znamo da se svaki razgovor telefonom negde snima."
– Mnogi su postali Osi tek posle pada zida, kaže sociolog Elmar Brehler. Iskustva civilizacijske prekretnice, sveprisutne ekonomske pretnje, osećanje kulturne marginalizacije su kod mnogih DDR-ovaca stvorili identitet istočnog Nemca, ali to još uvek ne znači da se oni ne osećaju kao Nemci – kaže ovaj stručnjak.
Prema statističkim podacima, zadovoljstvo demokratijom je mnogo manje u privredno slabim delovima Nemačke, dakle uglavnom u zoni bivšeg DDR-a. Ekonomski pokazatelji su još daleko od toga da se dva dela ujednjače, mada se razlika smanjuje. Vlada pokušava investicijama u obrazovanje, istraživanje i razvoj da pogura stvari, pa tako u šest takozvanih novih pokrajina, koje su nekada bile u DDR-u, procentualno ulaže više novca nego u zapadni deo. To je doprinelo tome da je broj studenata na hiljadu stanovnika u ovim pokrajinama porastao 118 odsto od pada zida. Razlike i dalje postoje u visini zarada u istočnom i zapadnom delu Nemačke.
(N)ostalgijaOno što svakom turisti i posetiocu prvo padne u oči jeste da je Berlin jedno ogromno gradilište. Zida se, popravlja, renovira na svakom koraku, i to najviše na bivšem istoku, koji je naročito postao atraktivan u svom centralnom i istorijskom delu. Godinama se brižljivo ruši i uklanja sve što izaziva DDR nostalgiju. Poznat je primer Palate Republike, ružnog zdanja preko puta poznate crkve Berliner dom, koji je predstavljao simbol i kultno mesto socijalističke kulture istočnog Berlina. Zbog prisustva azbesta rušenje zgrade je potrajalo godinama, a odluka da se umesto nove Palate Republike rekonstruiše istorijski dvorac izazvala je brojna negodovanja i otpore, pa je tako šef Levih Gregor Gizi zauzeo krov zgrade u znak protesta. Kompromis je na kraju nađen u zidanju Humboltovog foruma, a brojni izložbeni komadi iz Palate Republike su prodati i ponuđeni na aukciji takozvanim ostalgičarima (istočna nostalgija). |
Dok je radnik u bivšoj Zapadnoj Nemačkoj (uključujući Berlin) u prošloj godini prosečno za mesec zaradio 3.600 evra bruto, u novim pokrajinama taj prosek je 2.700 evra, ili 25 odsto manje.
Berlin je priča za sebe. Kao grad Feniks razrušen do temelja ratnim bombardovanjem, koji je taman krenuo da se diže iz pepela, preko noći je podeljen veštačkim zidom i od grada napravio ostrvo na suvom. Posle pada zida Berlin je procvetao, nabujao i postao čarobna metropola koja preuzima primat od Pariza i Londona i magnet je za turiste, umetnike, studente i mlade iz celog sveta. Danas ovde živi 3,5 miliona stanovnika, a samo prošle godine doselilo se 170.000 ljudi.
Pad Berlinskog zida ili kraj hladnog rata:
|
Opsežna analiza ukupno 447 berlinskih kvartova pokazala je da se od pada zida nije samo grad vidno promenio – nego i sami Berlinci. Više nije zid taj koji deli grad, nego krug S Bana (nadzemne železnice). Unutar tog kruga je tek svaki treći stanovnik rođen u Berlinu, ostalo su pridošlice.
Među Berlincima migrantskog porekla Srbi su na četvrtom mestu sa 0,8 odsto, iza Turaka, Poljaka i Rusa. Razvoj doseljavanja od 1991. do danas je pokazao da je iz bivših jugoslovenskih republika najviše Bosanaca koji zauzimaju 12. mesto, Hrvati su na 28, a Srbija na 37. mestu po intenzitetu doseljavanja. Svakog minuta u Berlinu se dešava jedna selidba.
Iako sve više Berlinaca ne pravi razliku između Zapada i Istoka, zid još nije srušen u glavama svih ljudi, jer samo 36 odsto ne vidi više nikakvu razliku, iako taj procenat s godinama raste.
Turci na zapaduPosebno Turci čine zid još vidljivim, jer su se 60-ih godina oni pretežno naseljavali dužinom zida sa zapadne strane. Istočni deo grada pretežno naseljavaju Rusi, Poljaci i Vijetnamci. |
Zid u Berlinu danas možete lako preskočiti, pošto je ostala trasa kuda je nekada prolazio, i tako ste začas jednim korakom u zapadnom, a već sledećim na bivšem istoku. Podele su danas drugačijeg karaktera. Ko hoće multikulturalnost ide u Krojcberg, Veding i Nojkeln, ko traži otmenost, tu su Šarlotenburg, Celendorf i Grunevald, ko preferira novi berlinski kosmopolitizam nalazi ga u Miteu, Prenclauer Bergu, Fridrihshajnu, a ko traži socijalnu otuđenost i ksenofobiju naći će je u Marcanu. Berlin je danas postao zbir svih tih razlika.
