Pacijenti u raljama zdravstvenog osiguranja

0

Nekad je sud jedino rešnje: Pacijenti ne moraju da pristanu na sve zahteve osiguranja

Zdravstvena osiguranja vrše sve grublji pritisak na pacijente da se u toku bolovanja što pre vrate na posao. Kontrolni pozivi, intimna pitanja i suptilne pretnje – neke su od nedozvoljenih metoda kojima se služe osiguranja. Magazin "Fokus" je objasnio na koje od njih osiguranici moraju da pristanu, a na koje ne.
Pacijenti ne moraju da podlegnu pritisku osiguranja, napominje Mihaela Švabe iz nezavisnog savetovališta za pacijente. Nekad je sud jedino rešenje koje ostaje zaposlenom, jer vratiti se na posao i pored saveta lekara da niste radno sposobni, može skupo da košta zdravstvene kase.
 

"Reha zahtev"
Osiguranje ne može nikoga da natera da ide u penziju. Međutim, kasa može da zahteva od pacijenta da podnese "reha zahtev" koji automatski može da bude protumačen kao aplikacija za penziju, ukoliko rehabilitacija ne obećava željene šanse za uspešno lečenje. Time bi pacijent postao trajno radno nesposoban i tako slučaj za penzijske, a ne za zdravstvene kase. Ako osiguranje pošalje ovakav zahtev, pacijent ima rok od deset nedelja da odgovori. Posle tog roka, osiguranje može da obustavi plaćanje bolovanja, ako je pre toga izričito ukazano na tu mogućnost.
Ukoliko je podnet zahtev za rehabilitaciju i on preinačen kao zahtev za penziju, pacijent ga više ne može povući bez saglasnosti bolničke kase. Pretpostavka je da rehabilitacija ne može da spreči radnu nesposobnost. Tipični takvi slučajevi su kancerogena oboljenja, rezimira Švabe.

"Niko ne može na silu da natera bolesnog da dolazi na posao", kaže ona.
Međutim, čak i u slučaju bolovanja koje je prepisao lekar, može se desiti da bolničke kase uskrate novac za bolovanje za to vreme, jer njihova medicinska služba MDK može da proglasi pacijenta zdravim. U tom slučaju pomaže pisani prigovor. Osiguranja najčešće informišu pacijenta telefonskim putem o nalazu MDK, ali pacijent treba da insistira da mu pošalju pisani dopis, savetuje Švabe.
Zdravstvene kase su ovlašćene da uskrate novac za bolovanje od određenog termina. Pacijent koji nije pregledao lekar MDK, trebalo bi da zatraži tzv. drugo lekarsko mišljenje. Često se dešava da taj postupak dovodi do rešenja u korist pacijenta.
Ko ne želi u međuvremenu da ostane bez nadoknade za vreme bolovanja, može da zatraži hitan postupak kod nadležnog socijalnog suda. Na osnovu grube provere bolničkih akata sud donosi odluku, objašnjava Švabe.
Ovaj put je besplatan sve dok se ne angažuje advokat, ali on krije opasnost da, ako pacijent izgubi u kasnijem postupku, mora da vrati novac.
Šta se dešava ako se posluša osiguranje? Ako nekom pacijentu lekar prepiše bolovanje, a MDK ga proglasi zdravim, on treba dobro da razmisli da li će se oglušiti o savete lekara. Jer, postoji obaveza ublažavanja štete, naglašava savetnica Švabe. To znači, ako bolovi postanu sve veći, pacijent nema više pravo da zahteva novčanu odštetu.
Da li kasa može da natera pacijenta na terapiju? Odgovor je: da. Ako pacijent odbije terapiju koja ima izgleda za uspeh, osiguranje može da mu uskrati novac za bolovanje jer osiguranik ima obavezu da sarađuje.
 

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here