Podatak je objavljen u najnovijem istraživanju zdravlja stanovništva Srbije u 2013. godini. Ovaj iznos potreban je za plaćanje usluga ili dela usluga koje nisu pokrivene zdravstvenim osiguranjem.
Zbog besparice ne idu lekaru:
|
Dakle, u četvoročlanoj porodici taj iznos je viši od 1.200 evra na godišnjem nivou – iako članovi porodice imaju uredno overenu zdravstvenu knjižicu i plaćeno zdravstveno osiguranje. U Beogradu i Vojvodini taj iznos je čak i veći jer dostiže 38.500, dok je u južnoj i istočnoj Srbiji 22.600 dinara.
U ovu statistiku se uklapa podatak da čak svaki peti građanin Srbije navodi nedostatak para kao razlog što ne ide lekaru. Ispitanici su izjavili da se najteže stiže do zubara (19 odsto), a 14 odsto građana teško nalazi novac da obezbedi propisane lekove.
Dugotrajne zdravstvene tegobe2006. – 25% 2013. – 40% |
Neretko pacijenti teško kupljeni lek piju pogrešno pošto štede, pa ga lome napola ili ga piju dva-tri puta nedeljno, umesto svakog dana. Tokom 2013. godine 67% stanovništva Srbije odbilo je da plati zdravstvenu uslugu na zahtev zdravstvenog osoblja.
U domovima zdravlja kažu da nedostaju lekari opšte prakse jer su mnogi otišli u penziju, pa umesto da maksimalno pregledaju 35 pacijenata dnevno, taj broj je veći od 50. Tako se iz meseca u mesec smanjuje broj lekara, a raste broj pacijenata. Prema statistikama, prosečan radnik u Srbiji zbog zdravstvenih problema s posla odsustvuje u proseku 25 dana godišnje.
Oralno zdravlje starijih od 25 godina
|
