U situaciji značajnijih, pre svega ekonomskih kriza, države se zadužuju. Načini zaduživanja su različiti, ali u suštini svih zaduživanja je opterećivanje budućih generacija. Često se čuju razmišljanja kako je otkrivena nova ekonomija, kako se može emitovati novac bez realnog pokrića, bez posledica. To naravno nije tačno jer nas istorija stare Grčke, Rima, kao i mnogi kasniji pokušaji da ekonomija preživi na taj način, uči da to nije moguće.
Energija se ne može uvećati, a samim tim se ne može trošiti bez pokrića i stvaranja novih vrednosti. Dakle, zaduživanje država na teret budućnosti je moguće, ali račun kad tad dođe na naplatu. Sve što je pozajmljeno mora se vratiti. Najbolji način vraćanja tako zaduženih milijardi jeste putem povećanja poreza.
Stamp duty
Vlasti u NSW došle su na odličnu ideju kako da ožive privredu posle krize, a sa druge strane, najverovatnije i povećaju svoje budžetske prihode. Naime, reforma dela poreskog sistema koji se odnosi na porez na prenos apsolutnih prava na promet nekretnina (popularni stamp duty) je najavljena i prilično izvesna.
Ono šta je suština predloga jeste da kupac nekretnine neće morati odjednom da plati porez kod kupovine nekretnine, već će moći da to plati putem nove takse u godišnjim ratama, koja će se zvati godišnji porez na imovinu ili nešto slično. Radi se o značajnim iznosima koje kupac više neće morati plaćati odjednom, što će mnoge motivisati da prodaju i kupuju nekretnine.
Reda veličine, na nekretninu vrednosti pola miliona dolara sada se plaća 18.000, na vrednosti milion dolara to je preko 40.000, dok za nekretnine vrednosti od tri miliona plaća se 150.000 i tako dalje, uglavnom progresivno. Država se, naravno, neće odreći svog prihoda, ali će promeniti način kako će ga ubirati, dakle umesto odjednom, taj prihod će se ubirati svake godine.
Zamajac za privredu
Šta to znači za privredu? Ukoliko se kupoprodajna transakcija više ne opterećuje velikim nametom, automatski znači da će se veći broj ljudi odlučiti na prodaju i na kupovinu nekretnina. Kada imamo povećan promet nekretnina imamo više posla za majstore, advokate, agente, brokere, banke, za sve u nizu.
S druge strane, država će malo sačekati sa naplatom svojih prihoda, ali će isti generalno biti povećani u odnosu na sadašnji način rada naprosto zbog toga što će se više nekretnina prodavati.
Ovim potezom država radi na tome da uposli što više ljudi, ali i da poveća svoj prihod. Opet se vraćamo na početak, da svaka reforma na ovaj ili onaj način završi tako da se više novca ubere.
Obzirom da je to dobro za privredu takve poteze treba pozdraviti, a verovatno je ovo najava šire poreske reforme koja će za cilj imati daljnje upošljavanje privrede i značajno povećanje prihoda za državu i na taj način plaćanje ogromnog računa ove krize.
Istorija oporezivanja
Kada smo kod poreza, jeste li se ikada zapitali zašto su stare kuće, u nekim našim krajevima, sa izuzetno malim prozorima? Zato što su se u jednom vremenu naše bogate istorije, ondašnje vlasti dosetile kako da dodatno oporezuju ljude na način da se porez plaćao po broju i veličini prozora na kući.
Što veći prozor, veći porez. Slična situacija je u srednjem veku bila i u Engleskoj. Plaćao se porez na svaki prozor u zgradi pa su ljudi, da bi plaćali manji porez, zaziđivali neke prozore.
