Posle tri decenije tokom kojih je venula sama, zaboravljena, napuštena, zakorovljena, odnedavno ponovo melje vodenica potočara u malozvorničkom selu Donja Borina na Borinskoj reci. Okreće se vodenički kamen, sporo pada kukuruzno zrno i pod njim postaje fino brašno. Onako kao što je to bilo i pre jednog veka kada je vodenica i napravljena. Umesto ruine selo sada ima ne samo vodenicu nego i pored nje kutak za druženje pored reke.
Pre stotinu godina, negde početkom prošloga veka podignuta je Lepenička vodenica, nazvana po istoimenom sokaku, i mlela je decenijama. Onda je došlo neko drugo vreme, sve je bilo manje i pomeljara i žita, prešlo se na modernu ishranu, nestali su sa stola kačamak i proja i ona je prepuštena zubu vremena pod kojim je kopnela. Da tako više ne bude rešio je predsednik Saveta MZ Milisav Despotović koji je predložio obnovu vodenice, podržali su ga prijatelji, meštani, posebno jedan koji je odavno otišao trbuhom za kruhom preko granice i sada je druga priča.
– Bilo je ružno da nam pored puta stoji zakorovljena vodenica. Ljudi su me podržali naročito naš zemljak iz inostranstva koji ne želi da se pominje, ali je mnogo zaslužan što danas vodenica radi. Posla je bilo, popravili smo krov, promenili drveno kolo za metalno, uredili priliv vode i vodenica ponovo melje. Počeli smo obnovu negde jesenas i nedavno smo povodom otvaranja vodenice priredili malo slavlje. Pored nje smo napravili i malu nadstrešnicu gde možemo da posedimo, družimo se, što će letos da prija na vrućini biti pored vode – priča on zadovoljno.
Podseća da je nekada ovde bilo dvadesetak potočara, a danas osim ove Lepeničke ima još samo jedna na drugom kraju sela. Donjoborani nisu vodenicu obnovili samo zbog sebe. Despotović kaže da svako ko ima žito iz ovog, ali i nekog drugog sela, bilo odakle da dođe može ovde samleti žito. Vodeničara nema, ali ima nekoliko ljudi koji to znaju da urade i sve je besplatno.
Razmišljaju i o “plaži”
Putnike namernike, kada dođu u ovo selo, pa prođu veliku školu i crkvu, dalje pored puta sačekuje vodenica. Pored će možda uskoro biti i mala “plaža”jer meštani razmišljaju da naprave manju branu i mesto za osvežavanje tokom vrelih letnjih dana. Dogovor kuću gradi, poznato je odavno, a u Donjoj Borini pokazali su da se to može primeniti i na vodenicu. Na sve ako su ljudi složni i orni da učine nešto za svoju sredinu, jedno čineći i nešto dobro za sebe.
Važno je da se kamen okreće
– Nije ovo privatna vodenica. Svako ko želi da samelje žito za proju, kačamak, ili pak jarmu može ovde doći. Važno je da ona melje, a posebno da deca i mladi vide kako izgleda i kako radi vodenica. Jedno je kada o tome uče u školi, a sasvim nešto drugo kada uživo vide kako se vodenični kamen okreće, osete pod prstima ”vruće” brašno i uopšte atmosferu jedne vodenice potočare – objašnjava Despotović.
