Zbog virusa korona, ovog leta mnogi naši sunarodnici neće iskoristi odmor da odu u zavičaj ili na morske destinacije na Balkanu.
Alternativa, pre svega za more i planine nekih drugih zemalja koje su na listi rizičnih, jeste Ciriško jezero, koje ovdašnji meštani, ali i mnogi koji dolaze zovu Ciriško more. Upravo na obalama Ciriškog jezera sreli smo neke naše sunarodnike – porodice Babović, poreklom iz Crne Gore i Maksimović iz Vrnjačke Banje, kao i Ružicu Vasiljević, rodom iz Doboja.
Ružica Vasiljević više od dve decenije radi kao medicinski radnik u kantonu Cirih. Ovog leta planovi o odlasku u Doboj i Grčku su pali u vodu. Sve je u vezi s odmorom promenjeno, a zbog pandemije korona virusa Ružica neće otići u zavičaj.
– Radim stresan posao u medicini i svaki odlazak kući za mene znači potpuni odmor od svega. Ljubav prema rodnom kraju ne može ništa da zameni, a kad imate decu koja su nasledila tu istu ljubav prema rodnom Doboju, onda nam svima naročito teško pada što ove godine nećemo moći da posetimo svoje u zavičaju. Planirali smo prvo do Doboja pa u Grčku, ali od toga nema ništa i zato se trudim da taj isti nazoviodmor i slobodno vreme provodim upoznavajući moju drugu domovinu. Švajcarska krije mnoga istorijska blaga, a ja sam od onih koji vole istoriju i arhitekturu. Često dođem u Rapersvil i obilazim stari grad, pogotovu ružičnjak koji je posebna priča za oči i dušu – kaže nam Ružica.
Dok smo s njom šetali kroz Rapersvil, gradić na samom kraju Ciriškog jezera, videli smo da podseća na neki primorski gradić. Ovih dana je Rapersvil posebno posećen. Mesto je velika mešavina primorja i brdskih obronaka, pučinom jezera plove brojni brodovi i čamci raznih veličina, a šareni stolovi restorana podsećaju na Italiju.
– Ko kaže da Cirih nema more, pa pogledajte ovu lepotu! Volim da dođem u ovaj grad, ne samo zbog tog osećaja što tu sve na more podseća, već i zbog bogate istorije ovog drevnog grada, a ovo mesto je istorija gde god da stanete. Od gotike do renesanse – sve je tu! – priča nam Ružica.
Poput pravog turističkog vodiča kazuje nam da starim gradom dominiraju dvorac koji je nastao između 1220. i 1230. i Crkva Svetog Jovana. Tu su i Poljski muzej i izdaleka vidljivi Poljski stub slobode, koji su nastali u 19. veku u znak podrške borbi Poljske protiv ruske vladavine.
Posle boravka u Rapersvilu brodom smo se dovezli do luke u Cirihu gde smo sreli Marinu i Andriju Babovića, poreklom iz Crne Gore i Miroljuba i Aleksandru Maksimović, koji dolaze iz Vrnjačke Banje. Već decenijama žive u Švajcarskoj, a ove godine zbog virusa ostali su u Švajcarskoj i uživaju na Ciriškom jezeru, ploveći i obilazeći sve divne stanice oko jezera na čamcu Miroljuba Maksimovića.
– Smatram da u ovoj zemlji ima mnogo zanimljivih i lepih mesta, a samo jezero je naše more ovog leta. U ovoj situaciji koja nas je zadesila sa korona virusom ne treba izazivati sudbinu već se okrenuti upoznavanju druge domovine. Mnogi naši ljudi godinama ovde žive a da nisu upoznali lepote Švajcarske. Zato mi svaki put kad nam obaveze dozvole sednemo u čamac i obiđemo obalu. Ćerke Milana i Melina uživaju u vožnji, a mi, zajedno sa prijateljima, u obilasku mesta uz obalu – kaže Miroljub Maksimović.
Grad ruža
– Udruženje za saobraćaj i gradsku lepotu je još 1913. godine u luci, a kasnije i u celom gradu posadilo ruže . To ovde zovu Pergola . Oko 1965. godine vrt ruža je nastao u nekadašnjem voćnjaku manastira kapucina. Bašta ruža sa raskošnim mirisima oko fontane Hansa Ernija nastala je 20. oktobra 1984. godine. Tada je 75 volontera pod vođstvom Ditriha Vešenera, zasadilo 1.664 grmova ruža sa 58 mirisa. Zbog toga Rapersvil s ponosom sebe naziva Međunarodnim centrom mirisnih ruža, a i zastava grada je zbog toga i ukrašena motivima ružinih latica – otkrila nam je zanimljive detalje Ružica Vasiljević.
