Roditelji često brinu da li pružaju deci dovoljno ljubavi i pažnje. Međutim, psiholozi objašnjavaju kako su i one, naizgled najjednostavnije stvari koje roditelji rade sa svojom decom, upravo uspomene iz detinjstva kojih se najradije sećaju.
Priče za laku noć
Istraživanja pokazuju da čitanje priče pre spavanja zbližava odnos između deteta i roditelja. To posebno, vreme na kraju dana pre nego što naš mališan utone u san, odličan je način zbližavanja, ali i nešto što dete najčešće pamti iz svoga detinjstva.
Slušanje deteta
Iako često znamo da kažemo detetu da trenutno nemamo vremena ili da smo zauzeti određenim obavezama, ako svojoj deci posvetimo pažnju kada znamo da bi trebalo, psiholozi nas uveravaju da možemo biti sigurni da će jednog dana razmišljati o svome detinjstvu i setiti se kako su roditelji uvek bili uz njih. Isto tako, ponekad nas deca prekidaju jer žele da privuku našu pažnju, a ne zato što uvek nešto žele od nas ili imaju nešto posebno da kažu.
Maženje
Ako se osvrnete na svoje detinjstvo i pritom osetite ljubav i sreću, velike su šanse da je ono bilo ispunjeno ljubavlju vaših roditelja. Naime, maženje i zagrljaji nisu samo simbol ljubavi, već podrške i zaštite. Psiholozi savetuju da bismo svoju decu trebalo da mazimo što je češće moguće jer će se ona tada osećati sigurno, voljeno i cenjeno, a takođe će jednog dana i sami postati roditelji puni ljubavi.
Porodične tradicije
Bilo da se radi o gledanju novogodišnjih lampica u istoj ulici svake godine, izradi domaće pice za večeru, Uskrsu provedenom na kampovanju ili čestim izletima u prirodu, porodična tradicija omogući će detetu da se jednog dana seti svih lepih uspomena vezanih za porodične trenutke.
Zajednički obroci
Dok vreme večere može da bude stresno kada su deca još mala i nemirna, s vremenom će ovi momenti postati nešto čega će se sećati u budućnosti. Naime, psiholozi objašnjavaju da zajedničko sedenje za stolom i deljenje obroka, čak i ako se to događa samo vikendom, postaju neke od najdražih dečjih uspomena iz detinjstva. To je vreme koje mogu da provedu sa svojim roditeljima, bez telefona, televizije i drugih distrakcija.
Prvo ste tražili rasturanje porodice, decu u vrtiće, žene na tron. Nemam ja ništa protiv da žene imaju snagu i prava kao muškarci. Malo prekasno da tražite opet porodicu.
Apsolutno ste u pravu. Na žalost, za porodicu većina roditelja nema vreme, zbog prezauzetosti poslom, i tako propuštaju najlepše i najvrednije trenutke svog i života svoje dece.
A ja često upitam današnju omladinu studente šta im ostaje u pamćenju iz detinjstva.
Najčešći odgovor je isti kao da su u školi: nemaju pojma.
Ja im kažem nema tu šta da se zna ili ne zna, to ili imaš ili nemaš. Bojim se da je previše često ono drugo.
Izabrala sam da radim posao, ravno duplo manje plaćen, da bih bila kući u 14h i mogla da budem sa detetom svaki put kada je bolesno, suprug takodje! Ne idemo na more svake godine, kupamo se na bazenu i lokalnoj plaži, vozimo 10 godina star auto, ali smo sa svojim detetom celo popodne…
Dakle, nije kriv zapad, niti uništena porodica itd…na vama je da postavite prioritete i povučete granice!
Na kraju ono što pružite, dobićete i nazad!