Jedan od njih na svakoj šapi ima 6 prstiju, jedan je pravi majstor za lov na tartufe dok drugi može da oseti suvi trag i do dvanaest sati, a zajednička im je jedna stvar, da ih ima veoma malo.
Veliki je broj vrsta pasa, pa čak i najveći poznavaoci retko poznaju baš sve. Neke vrste žive samo na određenim podnebljima i slabije su rasprostranjeni po ostatku sveta, druge se koriste u određene svrhe, kao što je čuvanja ovaca, stoga je malo verovatno da ste za neke od takvih pasmina čuli ako se ne bavite tim poslovima.
Pogledajte koje su to najređe vrste pasa prema istraživanju britanskog Petplana, najpopularnije osiguravajuće kuće za ljubimce, koja deluje na svim poljima zaštite životinja:
Norveški lundehund ili norveški lovac na ptice
Izvorno živi u Norveškoj, a koristili su ga poljoprivrednici za lov morskih papagaja. Norveški Lundehund spominje se u skandinavskim i danskim spisima još 1500-ih godina. Budući da je glavna uloga bila da lovi prtice zbog mesa, jaja i perja, ovaj pas je morao da bude okretan kako bi mogao da uđe u pukotine strmih vertikalnih stena. To je doprinelo razvoju njegovih neobičnih anatomskih osobina.
Ova “čudna” rasa na svakoj šapi ima šest prstiju, a glavu unazad može saviti gotovo toliko da njuškom dotakne leđa. Gotovo je izumro tokom Drugog svetskog rata, no norveški uzgajivači uspeli su održati ovu vrstu u životu.
Zbog svoje energije i karaktera odličan je ljubimac za aktivnije porodice koje vole avanture, istraživanja i česte duge šetnje.
Lagoto romanjolo
Lagoto romanjolo poznat je kao pas za traženje tartufa. Ova drevna rasa retrivera rustičnog je izgleda sa gustim, kovrdžavim krznom vunaste strukture
Nekada je bio samo pas za vodu u nizijama Komakio i močvarnim oblastima Ravene. Međutim, tokom vekova su velike močvarne oblasti isušene i pretvorene u obradivo zemljište pa je Lagoto pretvoren u psa za vodu i izvanrednog psa za traženje tartufa u ravnicama i u brdima Romagne.
Lagoto je poslušan, nije zahtevan, odan je, veoma privržen svom vlasniku i lako ga je trenirati. Takođe je i veoma dobar pas za pratnju i odličan čuvar.
Azavak
Azavak ili afrički hrt je pas kratke i tanke dlake smeđe boje ili boje peska i stotinama godina je pratilac nomada iz južne Sahare. Prepoznaćete ga po mršavom i gipkom telu, i kraljevskom držanju – u njemu su nomadi videli raskošnu životinju i saputnika. Osobito je visok i elegantan, a odaje ukupan utisak visoke plemenitosti. Kretanje mu je uvek veoma gipko, pre svega u kasu i koraku sa visokom akcijom nogu. Skokovit galop azavaku daje utisak lakoće i elegancije, kažu stručnjaci Kinološkog saveza Srbije.
U Evropu je dospeo u drugoj polovini dvadesetog veka i poznat je kao vrlo nežna i rasa privržena porodici. Prema strancima je nepoverljiv, ali ljude s kojima živi obožava. Potrebno mu je najmanje pola sata trčanja ili aktivne igre svakodnevno, a budući da dolaze iz pustinje uživaće u toplim danima.
Vidraš
Vidraš je, kako mu ime i govori, savršen za lov na vidre, međutim, danas je lov na vidre zabranjen, pa je izgubio svoju primarnu svrhu. Ova vrsta se prvi put spominje u dokumentima engleskog kralja Džona iz 13. veka, a opšte je mišljenje da nastanak ove rase uključuje i Francuski uticaj koji je kombinovan sa genima engleskih pasa.
Uši su mu dugačke i opuštene, dlaka oštra, a njuška dugačka. Ova rasa ima vrlo jako čulo mirisa. Kada prati miris vidri na kopnu, taj trag se naziva “suvim”, a kada prati vidru u vodi to je “tečni” trag. Vidraš može da prati suvi trag i do dvanaest sati, a kada prati tečni može da pliva i po pet sati, piše Kinološki savez Srbije. Pored masne strukture dlake ima i plovne kožice na šapama. Izuzetno je privržen, razigran i veran kućni ljubimac.
Mudi
Ova mađarska rasa koristila se uglavnom za čuvanje stoke i ovaca, a danas ih je u svetu manje od hiljadu. Zahvaljujući svojoj neustrašivosti, pastiri ga dosta koriste za veliku stoku koju je teško čuvati. Čak ga koriste i u hajkama na divlje svinje. Retko ih možete videti izvan Mađarske i okolnih zemalja, a rasa je navodno nastala tokom 18. i 19. veka ukrštanjem mađarskih ovčarskih pasa najverovatnije sa raznim nemačkim psima, ovčarima sa uspravnim ušima.
Glava i noge ovog hrabrog i temperamentnog psa su prekrivene kratkom, glatkom dlakom. Drugi delovi tela imaju nešto dužu, veoma talasastu ili blago uvijenu dlaku.
Oni su izuzetno energični i traže puno aktivnosti. Pametni su i dugog životnog veka, ali treba znati i da se od vlasnika očekuju puno truda i opreza jer se s drugim psima ne slažu baš najbolje.
