Kada sunce izađe, a mi odlučimo da izvadimo svoje kupaće kostime, vreme je i da na telo nanesemo kremu sa zaštitnim faktorom.
Međutim, nedavno istraživanje američke Akademije za dermatologiju sprovedeno na 1.000 odraslih osoba pokazalo je da, iako je 80 odsto ispitanika znalo da bi kremu za sunčanje sa zaštitnim faktorom (SPF) trebalo da nanose svaka dva sata, samo 33 odsto ljudi to zaista čini.
Oko 42 odsto je izbegavalo da ponovo nanosi kremu za sunčanje ili je kremu nanosilo tek nakon kupanja.
Krema za sunčanje nužna je kako biste smanjili šanse za potencijalno smrtonosni karcinom kože, kao i oštećenja od sunca, koja vode do znakova starenja kože.
Stručnjaci objašnjavaju najčešće mitove o kremi za sunčanje i kako bi zaista trebalo da je koristite.
Što je veći SPF, to duže štiti od sunca
Bez obzira na to upotrebljavate li SPF 30 ili SPF 100, morate ga nanositi najmanje svaka dva sata. SPF se odnosi na to koliko sunčevih zraka filtrira, a ne koliko dugo traje.
Razlog zašto krema za sunčanje traje samo dva sata, kaže dr Pol Niem, načelnik Odeljenja za dermatologiju na Medicinskom fakultetu Univerziteta Vašington, jeste taj što sunce i vlaga razgrađuju neke od zaštitnih hemikalija.
Ako štedite, SPF 30 možda pruža samo SPF 10 zaštitu. Za pokrivanje celog tela potrebna je količinu koja bi napunila čašu. To je mnogima nezamislivo.
Prozori automobila blokiraju sunčeve zrake
Vetrobrani automobila obično su izrađeni od laminiranog stakla, koje blokira UVB i UVA zrake, ali ostali prozori uglavnom nisu. To znači da oni blokiraju samo UVB zrake, a ne UVA zrake, koji prodiru dublje u kožu.
U studiji objavljenoj u “Journal of American Academy of Dermatology” istraživači su otkrili da ljudi koji su vozili imaju veću verovatnoću da na kraju završe sa karcinomom kože na levoj strani lica i tela. Zapravo je 74 odsto bolesnika s malignim melanomom imalo tumore na levoj strani, a 26 odsto na desnoj.
– Ako planirate da budete u automobilu duže od nekoliko minuta, nosite kremu za sunčanje ili zaštitnu odeću poput košulje dugih rukava – kaže dr Niem i dodaje da bi bilo dobro da nosite i naočare za sunce sa UVA i UVB zaštitnim premazima.
Krema za sunčanje smanjuje nivo vitamina D
– Mala količina UVB zraka koja prodire kroz kremu za sunčanje dovoljna je da pomogne vašem telu u proizvodnji vitamina D – kaže dr Entoni Jang, profesor eksperimentalne fotobiologije na Institutu za dermatologiju Ent Džons u Londonu.
Ovaj “vitamin sunca” presudan je za zdravlje kostiju i ima ulogu u svemu, od imunološke funkcije do funkcije mišića. Ali, njegov nivo možete da povećate i ishranom bogatom namirnicama kao što su losos, jaja, žitarice obogaćene D vitaminom, sojino i kravlje mleko.
Sami možete da napravite kremu za sunčanje
Komercijalne krema za sunčanje dobro su regulisane zbog bezbednosti, delotvornosti i kvaliteta formulacije.
Ne postoji način procene tih faktora u domaćim formulama. Ne biste mogli da testirate nivo SPF u domaćim proizvodima, a efikasne sastojke potrošači ne mogu da kupe tako lako, niti ih je jednostavno mešati.
Zaštita od sunca je važnija za decu nego za odrasle
– Istina je da su opekotine od sunca iz detinjstva faktor rizika za karcinom kože kod odraslih, posebno melanoma, ali trajno izlaganje suncu jednako je opasno i kad ste stariji – kaže dr Daveloj.
Imajući u vidu da većina ljudi dobija samo 25 odsto svog izlaganja UV zračenju do 20. godine, ima dovoljno vremena da izbegnemo veću štetu.
Svaka odrasla osoba bi trebalo da bude prekrivena kremom za sunčanje kad je na suncu, a to je posebno važno ako ste u detinjstvu koristili malo ili nimalo sredstava za sunčanje.
Odaberite kremu za sunčanje širokog spektra, što znači da blokiraju i UVB i UVA zrake, jer obe vrste mogu da budu veoma štetne za kožu.
