Mnogi od nas su od detinjstva navikli da brak “zapečaćen” burmama doživljava kao početak novog, nužno srećnog života, koji se inače može nazvati bezbrižnim i srećnim. Ovo je takva percepcija porodičnog života, slična scenariju bajke “Pepeljuga”, u kojoj je sve bilo nepodnošljivo bolno do trenutka kada se princ pojavio na horizontu.
Tako su naše ideje o stvarnosti u braku na mnogo načina zatrovane takvim očekivanjima, iako su u stvarnosti teškoće sa kojima ćemo se suočiti potpuno rešive. I, inače, nikada nismo saznali kako su Pepeljuga i princ zaista živeli posle venčanja – najverovatnije, isto kao i mi.
Pravilo 1. Sreća ne zavisi od partnera
Verovanje da možete biti srećni samo sa muškarcem, čak i da je najbolji na svetu, po pravilu postaje štetno već na samom početku bračnog života. U stvari, ova misao je paradoks: ako znamo da budemo srećni sami, onda ćemo postati još srećniji u braku, ali kada naša sreća direktno zavisi od našeg partnera, onda nećemo biti samo nesrećni, već i zavisni. Jednostavno rečeno, trebalo bi da naučite da vaše blagostanje ne zavisi ni od čega i bilo koga. U suprotnom, rizikujete da se nađete u večnoj zamci i u potrazi za srećom – činiće vam se da vam stalno nešto nedostaje.
Pravilo 2. Pored vas je prava osoba
Sada je postala izuzetno moderna filozofija koja tvrdi da je život sa poteškoćama razlog da preispitate svoj odnos prema partneru i braku uopšte.
Kod dobrog supružnika nema mesta komplikacijama, a svaki sukob se može smatrati razlogom za razmišljanje: da li je prava osoba pored vas? Takva infantilna ideja lako vodi Homo sapiensa ka lažnom razmišljanju, kojim se on udaljava od bilo kakvih, pa i minimalnih problema. Podigao je glas – nedostojan čovek, ne slaže se sa mnom – nije prava osoba za mene!
Istina je da u braku zaista treba da naučite da počnete od sebe, jer je vaš partner uvek odraz vas samih. A čak i najbliža i najinteligentnija osoba na svetu pod takvim uslovima može postati “pogrešna”.
Pravilo 3. Ako nemate podrške – uradite to sami
Tok energije u braku se lako može uporediti sa tokom reke, koja može da promeni svoj tok u zavisnosti od toga gde je usmerite. Najčešće, umesto da trošimo energiju na postizanje i rešavanje hitnih pitanja, mi jednostavno trošimo “bateriju” na borbu sa partnerom.
Tražili ste da kupi pavlaku u prodavnici – zaboravio je, molili ste ga dve nedelje da popravi slavinu – nije našao vremena, očekivali ste da će vas podržati u nekom poduhvatu – rekao je da bi bilo bolje da ostanete kod kuće sa decom…
Ponekad se naša očekivanja u braku možda zaista ne poklapaju sa stvarnošću, ali svađati se u ovoj situaciji je kao da trošite dragocenu energiju ne na posao, već na konfrontaciju. Ako sada nemate podršku ili pomoć, rešite ovaj zadatak sami.
Često se dešava da bez stalnih sukoba, partner neočekivano promeni svoju poziciju, a takođe i sebe. Pa, ako se nikada ništa ne desi, pre ili kasnije ćete doneti zaključke i napraviti izbor, i nećete više trošiti energiju na večne rasprave.
Pravilo 4. Kriza kao tačka rasta
Navika da svaku krizu u braku doživljavamo kao kraj ponovo je povezana sa tokovima našeg vremena, kada smo ubeđeni da u svakoj neidealnoj situaciji treba tražiti nešto što će biti idealno. Ideal je u principu izuzetno štetan koncept, kao i želja da se bude perfekcionista u vezi.
Treba li reći da takvi ljudi ne samo da ne mogu da se izbore sa krizom u odnosima, već i zauvek zaglave u njoj ili čak stalno beže od nje u “novi” život. U stvari, kriza je tačka rasta za muža ili ženu, ali i za porodicu uopšte, jer prevazilaženjem teškoća i rešavanjem problema pojedinci zaista jačaju, a i brakovi takođe.
